-
Home
- Актуелно
Актуелно
- Details
Кардиоваскуларне болести (КВБ) су водећи јавноздравствени проблем. Годишње, у свету, од КВБ умре 18 милиона људи. Процењује се да ће број умрлих од ове групе болести до 2030. године достићи 23 милиона и постати први узрок смртности широм планете. Сваког дана у свету од последица неке од болести срца и крвних судова умре просечно 49.000 особа,а сваки 10. умрли је узраста од 30 до 70 година. Више од 75% свих смртних исхода потичеиз ниско и средње развијених земаља, а 80% свих смрти од КВБ је последица инфаркта и шлога.
Према подацима Регистра за акутни коронарни сидром (АКС),у Србији се у просеку дневно региструје 61 случај оболелих од АКС. Од овог синдрома дневно је просечно умрло 13 особа. Најниже стопе оболевања и умирања регистоване су у Региону Војводине, а највише стопе у Региону Јужне и Источне Србије.
Акутни коронарни синдром чине следе ћа стања: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт.
Превентивни прегледи су јако важни. Да би се на време откриле кардиоваскуларне болести ради се скрининг кардиоваскуларног ризика једном у пет година: за мушкарце од навршених 35, а за жене од навршених 45 година (ако је жена ушла у менопаузу пре 45. године, скрининг се ради раније).
- Details
У 21 веку, времену брзог живота, модернизације и великом развоју позитивне психологије која је морала да исплива на површину услед свих данашњих дешавања, стално се спомиње љубав према себи. Један вид љубави према себи јесте правилна исхрана.
Светски и наши научници су уједињени у оцени да је правилна исхрана најважнији еколошки чинилац за добро здравље и благостање сваког појединца и народа у целини. Светска Здравтствена Организација је одлучила да се 16. октобар обележава као Светски дан исхране.
Основна начела правилне исхране су уравнотежена и разноврсна исхрана и правилно распоређени оброци. Уравнотежена исхрана подразумева узимање оптималне количине хранљивих састојака. Разноврсна подразумева конзумурање намирница из свих група. Правилно распоређени оброци тј. више оброка у току дана.
Енергетске потребе организма тј.оптимална количина хране која је потребна људском организму се разликује од доба, пола, старости, здравственог стања. Према препоруци Светске Здравствене Организације (World Healt Organisation) потребне калорије за стаднардну жену узраста 25-39 године су 2200 kcal, а за мушкарца 3000 kcal. Након деценије се те потребе смањују за 5% до 60-те године, а 10% до 70-те године. Међутим, како проценити оптималну количину уноса, одређене хране без мерења, прерачунавања калорија и макронутријената. Препоруке које постоје су да се за месо узима количина длана, уље за припремање хране или стављање у салату је количина површине нокта. Воће и коштуњави плодови је колико стане у длан или ти шаку, поврће две пуне шаке исто важи и за интегралне житарице и махунарке, песница је за количину хлеба.
- Details
16. октобар обележава се као Светски дан хране. У складу са овим датумом, месец октобар је проглашен за Месец правилне исхране. Разноврсна и правилна исхрана постала је тренд у свету, па и код нас, и веома је заступљена као тема разговора у медијима и у свакодневном животу. Овај дан обележава се са циљем подизања свести, ширења информација и знања, али и мобилисања јавног мњења и фондова у корист глобалне борбе против глади.Такође, један од циљева је да се формирају исправни ставови и понашање појединца у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани најшире популације, а посебно деце и младих.
Организација за храну и пољопривреду сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године, уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Тема овогодишњег Светског дана хране је „Унапређење производње хране = боља исхрана = здравија животна средина = бољи квалитет живота: да не оставимо никог иза себе”.
Сваке године свет се суочава са новим изазовима у области производње хране: технологија производње хране се мења, а посебан изазов представљају климатске промене, као и миграције становништва. Основни циљ обележавања Светског дана хране је подизање свести и позив на акцију целокупног становништва на проблем глади у свету са једне стране, али и оптерећења друштва болестима недовољне и преобилне исхране.
- Details
Рак дојке је најчешће малигно обољење широм света и водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији, што га чини једним од најзначајнијих јавноздравствених проблема на глобалном нивоу, због чега се континуирано улажу велики напори да се ова болест открије што раније.
Како би се подигла свест о значају раног откривања рака дојке и пружила подршка свим особама које болују од ове болести, сваке године се октобар обележава као Међународни месец борбе против рака дојке. Тиме се скреће пажња јавности на распрострањеност ове болести и подиже свест о значају превенције, раног откривања и правовременог започињања лечења особа оболелих од рака дојке.
Обележавање октобра као Међународног месеца борбе против рака дојке је прилика да се целокупно друштво, организације и појединци подсете да је борба против рака дојке свакодневна, а подршка оболелим женама од непроцењивог значаја.
- Details
Иако не постоји опште прихваћена дефиниција менталног здравља, можда би најбоље било нагласити да концепт менталног здравља укључује осећај благостања, самоефикасност, аутономију, способност успостављања хармоничних односа са другим људима и способност реализације сопствених потенцијала. Дефинисање менталног здравља укључује биолошке, психолошке, антрополошке и културне димензије човека и света у коме живи. Ментално здравље прихвата чињеницу да граница између нормалног и патолошког понашања није толико оштра и непробојна као што се раније сматрало, сада се признаје да су могућа краткотрајна стања поремећеног функционисања која никако не треба схватити као дефинитивно стање болести. Тако да кроз развој појединца често користимо термин „криза“. Она означава стање нарушене равнотеже, коју изазивају како промене у спољашњем окружењу, тако и развојне промене које се збивају током целокупног развојног циклуса. Успешан исход кризе увек подразумева помак у индивидуалном развоју и унапређењу менталног здравља.
- Details
Месец октобар се обележава на међународном новоу као месец превенције карцинома дојке, не би ли се подигла свест о значају превенције ове честе и опаке болести.
Карцином дојке је најчешћа малигна болест жена у савременом друштву. Сваке године око милион жена широм света оболи од ове карцинома дојке. Када говоримо о томе ко оболева од рака дојке морамо имати на уму да старост јесте фактор ризика, али увек треба постојати опрез и у млађој популацији жена, с обзиром на појаву болести и код жена млађих од 35 година живота. У Србији се годишње региструје око 4 500 жена оболелих од ове болести. По смртности, наша земља је друга у Европи. Увек треба имати на уму да је рак дојке излечив у преко 90 % случајева, под условом да се открије на време. Из тих разлога, од виталног значаја је да жене редовно, на месечном нивоу, прегледају своје груди и да редовно обављају мамографска снимања, уколико имају преко 45 година живота.
Када говоримо о структури дојке треба напоменути да се ткиво дојке састоји од 15 до 20 режњева млечних жлезди, које су окружене везивним и масним ткивом. Из сваке млечне жлезде излази изводни канал до брадавице.
- Details
Превенција обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) се спроводи кроз примарну и секундарну превенцију. Примарна превенција обухвата примену општих мера и специфичне мере, имунизације у циљу смањења броја оболелих од ХПВ инфекција. Секундарна превенција обухвата скрининг рака грлића материце ради раног откривања и правовременог лечења.
Република Србија убраја се у земље света у којима је уведена вацинација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ), о трошку државе, за популацију деце, оба пола (девојчице и дечаци).
Вакцина је, преко мреже института и завода за јавно здравље дистрибуирана у домове здравља, за спровођење препоручене имунизације. Спровођење препоручене имунизације против ХПВ у нашој земљи, дефинисано је у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести, Правилником о имунизацији и начину заштите лековима, као и Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва од заразних болести.
- Details
Исхемијска односно коронарна болест срца је велика група обољења која настаје као последица атеросклерозе крвних судова срца,када због накупљања масних наслага у зиду крвног суда,долази до смањеног протока крви кроз те крвне судове,што за последицу има отежано исхрањивање срца хранљивим материјама и кисеоником-исхемије.
Исхемијска болест срца најчешће је оболење срца и водећи узрок умирања и у свету и у Србији.
Фактори ризика који доводе до развоја исхемијске болест срца су наслеђе, хипертензија, дијабетес, гојазност, повишене масноће у крви, пушење, алкохол и недостатак физичке активности.
У ову групу болести спадају:
-Ангина пекторис(стабилна и нестабилна)
-Акутни инфаркт миокарда
-Аритмије
-Срчана слабост (инсуфицијенција)
-Напрасна срчана смрт
- Details
И ове године, 29. септембра, обележен је Светски дан срца, са циљем да се укаже на значај кардиоваскуларних болести и спречавање њиховог настанка променом начина живота. Светски дан срца је ту да нас подсети колико је заправо важно водити рачуна о кардиоваскуларном здрављу.
У тешка времена када се цео свет ујединио у борби против пандемије ковида 19 коначно смо постали свесни колико је здравље битно, како наше, тако и здравље наших најближих. Кардиоваскуларне болести нису заразне, али односе највећи број живота. У Србији сваких десет минута се деси један смртни исход од кардиоваскуларних болести. Нарочито забрињава податак да је све већи број оболелих између 25 и 65. године старости, док су раније обољевали углавном старији.
Болести срца и крвних судова се могу спречити
Кардиоваскуларне болести (КВБ) су водећи јавноздравствени проблем. Годишње, у свету, од КВБ умре 18 милиона људи. Процењује се да ће број умрлих од ове групе болести до 2030. године достићи 23 милиона и постати први узрок смртности широм планете. Сваког дана у свету од последица неке од болести срца и крвних судова умре просечно 49.000 особа,а сваки 10. умрли је узраста од 30 до 70 година. Више од 75% свих смртних исхода потичеиз ниско и средње развијених земаља, а 80% свих смрти од КВБ је последица инфаркта и шлога.
- Details
Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја и болести је саставни део Агенде одрживог развоја усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених нација 2015.године, а један од циљева је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз примену мера превенције и најсавременију терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања.
Пандемија COVID-19 је утицала и наставља да утиче на ментално здравље како појединаца, тако и становништва свих старосних структура. Многи аспекти менталног здравља су доведени у питање, с обзиром да се процењује да је пре пандемије COVID-19 свака осма особа у свету живела са менталним поремећајем.
Овогодишња кампања поводом обележавања Светског дана менталног здравља организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света.