Кардиоваскуларне болести (КВБ) су водећи јавноздравствени проблем. Годишње, у свету, од КВБ умре 18 милиона људи. Процењује се да ће број умрлих од ове групе болести до 2030. године достићи 23 милиона и постати први узрок смртности широм планете. Сваког дана у свету од последица неке од болести срца и крвних судова умре просечно 49.000 особа,а сваки 10. умрли је узраста од 30 до 70 година. Више од 75% свих смртних исхода потичеиз ниско и средње развијених земаља, а 80% свих смрти од КВБ је последица инфаркта и шлога.

Према подацима Регистра за акутни коронарни сидром (АКС),у Србији се у просеку дневно региструје 61 случај оболелих од АКС. Од овог синдрома дневно је просечно умрло 13 особа. Најниже стопе оболевања и умирања регистоване су у Региону Војводине, а највише стопе у Региону Јужне и Источне Србије.

Акутни коронарни синдром чине следе ћа стања: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт.

Превентивни прегледи су јако важни. Да би се на време откриле кардиоваскуларне болести ради се скрининг кардиоваскуларног ризика једном у пет година: за мушкарце од навршених 35, а за жене од навршених 45 година (ако је жена ушла у менопаузу пре 45. године, скрининг се ради раније).

Правовременим откривањем кардиоваскуларних болести и њиховим адекватним лечењем и контролом, знатно се смањују ризици за даље остећење здравља.

ИСХЕМИЈСКА БОЛЕСТ СРЦА

Исхемијска односно коронарна болест срца је велика група обољења која настаје као последица атеросклерозе крвних судова срца,када због накупљања масних наслага у зиду крвног суда,долази до смањеног протока крви кроз те крвне судове,што за последицу има отежано исхрањивање срца хранљивим материјама и кисеоником-исхемије.

Исхемијска болест срца најчешће је оболење срца и водећи узрок умирања и у свету и у Србији.

Фактори ризика који доводе до развоја исхемијске болест срца су наслеђе, хипертензија, дијабетес, гојазност, повишене масноће у крви, пушење, алкохол и недостатак физичке активности.

У ову групу болести спадају:

-Ангина пекторис(стабилна и нестабилна)

-Акутни инфаркт миокарда

-Аритмије

-Срчана слабост (инсуфицијенција)

-Напрасна срчана смрт

Симптом исхемије је ангинозни бол односно бол у грудима, који неретко буде праћен осталим симптомима:гушење, малаксалост, осећај лупања и прескакања срца, презнојавање итд.

Благовремено постављена дијагноза и адекватна терапија, као и редовне лекарске контроле, спречавају развој тежих облика исхемијске болест срца.

Како спречити настанак исхемијске (коронарне) болести срца?

-Прекинути пушењe

- Одржавати ниво крвног притиска испод 140/90 код дијабетичара испод 130/80

- Хранити се здраво и уравнотежено

- Избегавати конзумацију великих количина алкохола

- Одржавати ниво холестерола и триглицерида у крви на ниским вредностима

- Регулисати ниово глукозе у крви

- Одржавати телесну тежину у идеалним вредностима

- Контролисати пулс

- Упражњавати редовно физичку активност

Шта ако коронарна болест већ постоји?

- Узимати редовно прописану терапију

- Водити здрав живот са правилном исхраном,водити рачуна о нивоу масноћа и шећера у крви

- Имати умерену али свакодневну физичку активност

- Oдржавати идеалну телесну тежину

- Прекинути пушење

- Oбављати редовне лекарске прегледе.

Превенција кардиоваскуларних болести

„Превенција је пола здравља” реченица је која се стално понавља. Али та реченица носи много истине, јер елиминацијом фактора ризика,чините много за своје здравље. А особе које већ имају развијену неку врсту срчане болести не би смеле да пропуштају редовне прегледе и контроле лекара.

Смањењем фактора ризика, можемо превенирати ове болести.

Фактори ризика за ове болести су : пушење, физичка неактивност, стрес, гојазност, дијабетес, повишене масти у крви, хипертензија.

Непушачи имају мање шансе од пушача да развију кардиоваскуларне болести, мождани удар, болести периферних артерија, различите карциноме.

Лоше навике у исхрани су веома значајне. Наше становништво има у основи пре свега проблем са повећаним енергетским уносом, а затим и неправиланим избором намирница, са мало поврћа и воћа у исхрани и велика количина рафинисаних шећера. Код нас се за оног ко се угојио каже “поправио се”, а за оног ко је омршавио да је “пропао”. Социолошко наслеђе такође треба мењати као и навике. То је задатак за цело друштво. Годинама је најзначајнији утицај на процес атеросклерозе приписиван повишеном холестеролу. Они који имају манифестну кардиоваскуларну болест, који су имали срчани или мождани удар и/или промене на периферним крвним судовима морају ограничити холестерол, па и користити лекове за смањење холестерола. Дакле у превенцији свих кардиоваскуларних болести, важна је уравнотежена и избалансирана исхрана. Истраживања су потврдила да је за кардиоваскуларно здравље најбоља такозвана медитеранска исхрана. Генерално, то је исхрана базирана на великој количини поврћа, махунарки, орашастих плодова, пасуља, житарица, рибе и маслиновог уља. Обично укључује низак ниво меса и млечних производа. Медитеранска исхрана је повезана са добрим здрављем, укључујући и здравље срца.

Што се тиче алкохола у Европи од земље до земље различите су препоруке. Генерално сматра се да је чак пожељно 150 мл вина дневно. Бројне контролисане студије показале су да црвено вино – када се конзумира у умереним количинама – повећава ниво ХДЛ («доброг» холестерола), а смањује ниво ЛДЛ («лошег») холестерола у крви. Наравно не више од те количине, јер би то носило ризик за болест јетре, алкохолизам итд. Популарно – научни појам «француски парадокс» користи се за скраћени опис чињенице да Французи знатно ређе обољевају од кардиоваскуларних болести, а истовремено конзумирају значајне количине засићених масти и алкохола, посебно вина. Значајно је и смањење соли у исхрани, не више од 7 грама дневно за здраве. Стрес је такође један од значајних ризика за здравље, нарочито хронични стрес, стрес који дуго траје и акумулира се у организму. Нужно је наћи начине за његово смањење или елиминацију.

Физичка активност је значајна у превенцији свих кардиоваскуларних болести, превасходно за нефармаколошко лечење повишеног крвног притиска, за подизање нивоа доброг холестерола, за трошење глукозе из крви и за контролу стреса. Препоручује се ходање брзином 6-7,5 км четрдесет минута сваки дан.

Контрола крвног притиска је веома битна нарочито код оних који имају породичну предиспозицију, јер хипертензија може бити без икаквих симптома,годинама.

Промене могу бити тихе, неосетне, без симптома, а догађају се ипак, на крвним судовима (срца, мозга, бубрега, ока, периферним) и заједно са другим факторима убрзавају процес атеросклерозе. Такође је нужно и адекватно лечити хипертензију и држати болест под контролом.

Контрола дијабетеса мелитуса и његово лечење успорава, такође процес атеросклерозе и оштећење органа. Свим наведеним мерама би се у будућности обољевање од кардиоваскуларних болести смањило за 75%. Земље Европе имају циљ да нико ко је рођен у 21. веку не оболи од кардиоваскуларне болести пре 65.године. А тај циљ није неостварив!

Добра вест је, дакле, да превенцијом свако од нас може да унапреди своје здравље, а кад смо здрави све друго је достижно. Чувајмо своје срце!

Др Мери Кулић

Специјалиста Опште медицине

Дом здравља Панчево