Иако легално прихваћен у готово свим државама света, дуван спада у један од највећих отрова које човек свесно уноси у свој организам притом угрожавајући како своје здравље тако и здравље људи око себе. Велики проблем пушења је и то што млади све раније почињу са конзумирањем дувана, не схватајући његове лоше стране као што је његова штетност по њихов организам.
Бездимни дувански производи су дувански производи чијом употребом се не врши сагоревање дувана. У ове производе поред електронских цигарета спада и дуван за жвакање, дуван за шмркање и дуван за оралну употребу.
Е-цигарете су уређаји који раде по принципу загревања течности (која у себи најчешће садржи никотин) и продукције аеросола односно мешавине ситних честица које се ослобађају у ваздух. Сам процес коришћења електронских цигарета назива се „вејпинг“. Њихова технологија базира се на загревању дувана. Због специфичног процеса загревања дувана на високом температурама, они су названи још и „бездимни“, иако заправо стварају малу количину краткотрајно видљиве паре при издаху.
Пушење цигарета има озбиљне штетне учинке на здравље. Никотин, катран и друге штетне супстанце у диму могу изазвати респираторне проблеме, срчане болести и повећати ризик од разних врста карцинома. Осим тога, пасивно пушење такођер може штетити здрављу људи око пушача. Важно је разумети дугорочне последице пушења и размотрити кораке ка престанку. Најопасније супстанце у цигаретама укључују:
1. **Никотин:** Овисност о никотину један је од кључних фактора који чини пушење тешким за престати. Никотин може изазвати промене у мозгу које подстичу зависност.
2. **Катран:** Густа смеша хемикалија која остаје у плућима пушача. Катран је одговоран за многе озбиљне болести плућа и карциноме.
3. **Угљен-моноксид:** Токсичан гас који се ослобађа приликом сагоревања дувана. Смањује капацитет крви за пренос кисеоника, што оптерећује срце и плућа.
4. **Бројне канцерогене хемикалије:** Цигарете садрже стотине штетних супстанци, укључујући формалдехид, бензен и арсеник, које су повезане са различитим облицима рака и другим озбиљним здравственим проблемима.
Падови на леду један су од главних изазова са којима се сусрећемо током хладних месеци, и представљају озбиљан ризик од повреда. Без обзира да ли сте у градском окружењу, на селу или на радном месту- клизави тротоари, стазе и улице постају подлога на којој се свакодневно суочавамо с потенцијалним опасностима.
Свако може бити изложен ризику од падова на леду, али одређене категорије становништва имају додатне факторе који их чине рањивијима.
- Старије особе: Старије особе често имају смањену равнотежу и мобилност, чиме су изложеније ризику од падова.
- Деца: Деца су склонија неопрезном кретању, а клизаве површине повећавају опасност од падова.
- Особе с инвалидитетом: Особе с одређеним инвалидитетом могу имати потешкоћа у одржавању равнотеже, што их чини осетљивима на клизаве површине.
- Труднице: Труднице, због промена у равнотежи и повећане осетљивости на повреде, могу бити подложније падовима.
У Србији се сваког 31. јануара традиционално обележава Национални дан без дувана, ове године под слоганом „365 дана без дувана”.
Употреба дувана штетно делује на целокупан организам и један је од фактора ризика који је заједнички за четири најзаступљеније болести у свету: болести срца и крвних судова, малигне болести, дијабетес и хроничне респираторне болести. Поред здравствених, социјалних и економских последица, укључујући и повећане трошкове лечења и смањену продуктивност на радном месту, производња и употреба дувана имају и штетне ефекте на животну средину.
Сваке године у свету услед употребе дувана и дуванских производа превремено умре осам милиона становника, од тога најмање милион непушача због изложености дуванском диму. Већина смртних случајева повезаних са дуваном дешава се у земљама са ниским и средњим приходима.
Најчешће коришћени дувански производи у Србији су цигарете које према подацима „Истраживања здравља становништва Србије 2019. године” свакодневно пуши 26,5% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан.
Рак грлића материце настаје на доњем делу материце, који је окренут према вагини. Болест почиње када се неке ћелије грлића материце промене и почну неконтролисано да се умножавају. Налази се на четвртом месту у свету по учесталости оболевања од свих типова карцинома, након карцинома дојке, плућа и дебелог црева. Најчешће се јавља код жена преко 30 година. Према подацима СЗО из 2020. оболева око 604 000 жена, а умре 340 000 годишње. У Србији свакога дана најмање једна жена умре, а четири жене оболе од рака грлића материце. Главни узрочник болести је хумани папилома вирус (ХПВ). Преноси се сексуалним путем. Већина људи се током живота зарази овим вирусом и нема никакве симптоме. Може изазвати гениталне брадавице (кондиломе). Жене лакше бивају заражене ХПВ док су мушкарци у 80% случајева асимптоматски преносиоци.
Употреба презерватива је најбоља превенција од инфекције. Најчешће се имуни систем сам избори са овом инфекцијом и не оставља никакве последице.
Постоји преко 100 типова ХПВ. Одређени типови вируса могу изазвати гениталне брадавице или имају онкогени потенцијал. Најопаснији сојеви ХПВ су 16 и 18.
Поводом обележавања Националног дана без дуванског дима, Центар за превенцију Дома здравља Панчево ће у среду 31. јануара 2024. године, у времену од 08 до 10 часова, у Електротехничкој школи ,,Никола Тесла“, одржати акцију превентивних прегледа. Запосленима ће се радити превентивне карте, одређивати вредности шећера, холестерола и триглицерида у капиларној крви, мерити крвни притисак и утврђивати фактори здравствених ризика. Такође, заказиваће се превентивни гинеколошки прегледи, клинички преглед дојки и ДЕКСА преглед у саветовалишту за остеопорозу, као и упућивање у саветовалиште за одвикавање од пушења у Центру за превенцију Дома здравља Панчево.
Докторка Милица Милановић одржаће предавање о штетности пушења ученицима.
Центар за превенцију
Дом здравља Панчево
Поводом недеље обележавања борбе против карцинома грлића матерце докторка Теа Цвијановић одржала је предавање у Медицинској школи ,,Стевица Јовановић“ ученицима друге године на ову тему, као и значају ХПВ вакцине.
Ученици су били веома заинтересовани за ову тему како би што више сазнали о превенцији.
Дом здравља Панчево
Дана 23.01.2024. године запосленима у Служби хитне медицинске помоћи је наложено да се са униформи уклоне рекламни материјали.
Дом здравља Панчево
Ове године Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава под слоганом: „ЗАЈЕДНО ПРОТИВ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ”
Основна порука свим женама - рак грлића материце је малигна болест која се може спречити, жене треба да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје само један дан када ће посетити свог лекара - гинеколога и обавати превентивни преглед!
Циљ обележавања Европске недеље превенције рака грлића материце 2024. године је промоција значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције, како мера примарне превенције (промоција одговорног сексуалног понашања и ХПВ имунизација), тако и мера секундарне превенције (раног откривања карцинома грлића материце путем Папаниколау теста и редовним посетама гинекологу).
Када се дијагностикује, рак грлића материце је један од облика рака који се најуспешније лечи, све док се рано открива. Карциноми дијагностиковани у касним стадијумима такође се могу контролисати одговарајућим лечењем и палијативним збрињавањем.
Рак грлића материце је злоћудни тумор, локализован на доњем делу материце окренутом ка вагини, који настаје када се неке ћелије грлића материце измене и почну да се неконтролисано умножавају. Најчешће се јавља између 35. и 50. године живота. Развој ове болести се може спречити откривањем раних премалигних промена у ћелијама површинског слоја грлића материце. Неке од ових промена су благе, често без икаквих симптома, и могу се спонтано повући, али постоје и оне које, уколико се на време не уклоне, у периоду од неколико година могу да прерасту у рак грлића материце.
СИМПТОМИ КОЈИ УПОЗОРАВАЈУ НА ПОСТОЈАЊЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ
- крварење у току и након сексуалног односа
- крварење између две менструације
- продужено менструално крварење
- крварење након менопаузе
- појачани вагинални секрет и поред примењене терапије
- поновљене ранице или оштећења слузокоже грлића
- бол у крстима или нози, отицање ноге