Светски дан гојазности је глобални догађај који се обележава  4. марта сваке године како би окупио људе широм света ради подизања свести и повећања знања како о гојазности тако и о многим другим болестима на које гојазност утиче. Одржава се 4. марта и сазива га Светска федерација за гојазност у сарадњи са својим глобалним чланицама с циљем дизања свести о узроцима и промоције практичних решења за окончање пандемије гојазности. Проблем гојазности је порастао до размера епидемије, са преко 4 милиона људи који сваке године у свету умиру од последица прекомерне тежине.

Гојазност није само проблем естетске природе, већ је узрок и многих здравствених тегоба са којима се људи суочавају, као што је дијабетес типа 2, кардиоваскуларне болести, хипертензија, мождани удар и одређени облици карцинома.

Свестска здравствена организација карактерише гојазност као прекомерну и абнормалну акумулацију масноћа у телу која може угрозити здравље. Такође, наглашава да годишње око 4 милиона људи на глобалном нивоу умре од компликација насталих као последица гојазности. По подацима СЗО, 30% светске популације има прекомерну тежину, док је чак 18% гојазно.

Иако на развијање гојазности утичу генетички, физиолошки и спољни фактори (као што је узимање одређених лекова), до исте долази када особа у континуитету уноси више калорија него што их може потрошити. Вишак енергије у телу се складишти у виду масноће, која акумулирајући се, изазива низ проблема. Оно што такође доприноси овој болести је седентарни начин савременог човека. Већина послова данас не захтева висок ниво физичке активности, стога човек у модерном друштву проводи доста времена у седећем и неактивном положају.

Добра вест је да се гојазност може санирати и предухитрити увођењем физичке активности у свакодневни живот, као и увођењем здравих навика у исхрану као што су:

- Смањење конзумације алкохолних и заслађених пића;
- Смањење конзумације брзе и нутритивно празне хране;
- Повећање уношења влакана и хране богате нутријентима, као и нискокалоричне хране великог волумена;
- Сарадња са лекаром који ће водити процес мршављења и сагледати целокупно стање организма.

Оно што такође умногоме може помоћи смањењу гојазности је адекватно лечење већ постојаћих обољења и увеђење адекватне терапије која неће повећати апетити и нарушити метаболичку хомеостазу човека.

Процена је да 1.9 милијарди људи широм света живи са гојазношћу. Очекује се да ће до 2035. године свака четврта особа у свету бити гојазна. Осим што узрокује различите физичке и психолошке проблеме, прекомерна телесна тежина драстично повећава ризик од незаразних болести, укључујући кардиоваскуларне болести, дијабетес, карциноме.

Одржавање оптималне телесне тежине представља најбољу здравствену превентиву, где поред правилне исхране, значајну улогу играју и адекватна физичка активност, квалитетан сан, као и редуковани стрес. Физичка активност има важну улогу у очувању општег здравља и може се користити у контексту свеобухватних интервенција управљања тежином и стратегија превенције. Стигма гојазних особа појачава претпоставке да је гојазност само индивидуална одговорност. Гојазност је често узрокована факторима које су ван човекове контроле. Гојазност је резултат сложених биолошких, генетских и еколошких фактора.

Дечија гојазност је најраспрострањенији поремећај заснован на храни међу децом и адолесцентима широм света и СЗО сматра једним од најозбиљнијих глобалних здравствених изазова 21. века. Гојазност код деце се у свету скоро удвостручи на  сваких 10 година. У дечијем узрасту гојазност може да  утиче на физичко здравље деце, социјално и емоционално благостање и самопоштовање. Такође је повезана са лошим академски резултатима и нижим квалитетом живота. Гојазност се често преноси до одраслог доба  па је превенција и лечење од виталног значаја за заустављање глобалног пораста гојазности.

Тема овогодишњег обележавања Светског дана гојазности носи назив  „Промена гледишта: Хајде да причамо о гојазности“. Гојазност је у глобалном порасту и напори да се то реши су изазовни због погрешних схватања о гојазности и улози коју она игра у здрављу особе. Посебно се ставља акценат на значај  разговора и размену информација  како бисмо заједно могли исправити заблуде у вези са гојазношћу и предузети ефикасне, колективне акције. Посматрајући здравље, младост и свет око нас, повезујемо заједницу да видимо на који начин можемо заједно да се позабавимо гојазношћу. Овог Светског дана гојазности, хајде да поделимо знање, да се залажемо заједно и да видимо гојазност из другачије перспективе.

Светски дан гојазности је јединствен дан акције који позива на уједињен, међусекторски, одговор на кризу гојазности.

На Светски дан гојазности људи се охрабрују да препознају основне узроке гојазности, повећају знање о болести, повећају мотивацију да се јаве лекарима и нутриционистима на одређивање редукационе дијете, позабаве се стигмом због прекомерне телесне тежине, ставе у први план гласове људи са животним искуством и делују на побољшању разумевања, превенције и лечења гојазности у свету.

Гојазност се повезује са водећим узроцима оболевања и умирања – болести крвних судова и срца, малигне болести и шећерна болест.

Гојазност постоји када је Индекс телесне масе (који се израчунава тако што се вредност телесне масе изражене у килограмима подели са квадратом вредности телесне висине изражене у метрима: ИТМ=ТМ [кг] / ТВ2 [м]) изнад 30, а прекомерна телесна маса (предгојазност) постоји ако је ИТМ 25-29,9.

Најчешћи разлози за прекомерну телесну масу (предгојазност) и гојазност су превелик енергетски унос путем хране и пића који прати недовољан енергетски расход путем физичке активности.

Извор:

Институт за јавно здравље Војводине

Завод за јавно здравље
Стетоскоп