Стрептококе су бактерије које су широко распрострањене у природи. Неке од њих нормално настањују кожу и слузокоже људи, док су друге узрочници неких болести. Неке од тих болести су резултат инвазивности стрептокока и/или њихових ензима и токсина, док су друге последица сензибилизације на стрептококе и прокретања аутоимуних процеса.

Сезона је респираторних инфекција и деца масовно имају стрептококу која се изолује брисом из грла. Ова бактерија препознаје се најчешће по јаким боловима у грлу, отежаном гутању, високој температури и непријатном задаху. Стрептокок је респираторна инфекција, веома честа бактерија, која се преноси капљично, дакле говором, кашљем, кијањем, али и додиром.

Бактерија бета-хемолитички стрептокок групе А (Streptococcus pyogenes) је узрочник стрептококних болести: гнојне ангине и шарлаха. Гнојна ангина је упала ждрела, а шарлах је акутна заразна болест коју карактеришу упала ждрела и појава шарлахне оспе. Њих прате и општи знаци инфекције као што је повишена температура. Компликације шарлаха могу бити гнојне и алергијске.

Извор инфекције је особа која има бета-хемолитички стрептокок групе А. Она може да има клиничке знаке болести или да буде здрав клицоноша. Бактерија се најчешће преноси капљичним путем, ређе контаминираним предметима или храном. Стрептококне болести се јављају спорадично или у епидемијама у вртићима, школама и установама где постоји колективни смештај. Најчешће оболевају деца предшколског и школског узраста.

Код сумње да се ради о болестима које изазива стрептокок, лекар треба да упути пацијента на микробиолошки преглед бриса ждрела. Налаз пиогеног стрептокока у њему доказ је узрочника бактеријске инфекције и може да буде индикација за антибиотску терапију у случају испољене клиничке слике. Лек избора је пеницилин и пеницилински препарати, а код особа алергичних на пеницилин – макролиди или неки други антибиотик према антибиограму.

Код појаве стрептококне болести у колективима, требало би да се спроводе епидемиолошко испитивање и свим особама које су биле у контакту са оболелим, узима се брис ждрела и носа. Брисеви се обрађују у  микробиолошкој лабораторији.

Сва деца са налазом бета хемолитичког стрептокока групе А се упућују надлежном педијатру на преглед ради процене да ли је потребно лечење антибиотицима и предузимање других мера. Сарадња између ординирајућег лекара, запослених у дечијем колективу, епидемиолошких екипа и лекара микробиолога је неопходна да би се спречило ширење стрептококних инфекција и настанак компликација болести. Разлог што педијатри дају антибиотике када деца имају гушобољу је управо стрептокок, да се заштите од компликација ове бактерије, која доводи до реуматске грознице, до упале срчаних залистака и упале бубрега.

Стрептококне инфекције респираторних путева најчешће се јављају у детињству, око 6. године и касније око 13. године, углавном у зимском периоду. Најчешће се јављају гнојне ангине као последица пиогеног стрептокока или запаљења уха узрокованог пнеумококом. Могу да се јаве самостално или након вирусне инфекције која оштећује епител респираторног тракта. Стрептоконе инфекције могу да буду јако учестале у детињству, али касније у току живота особа развије имунитет у виду протективних IgG антитела које штите од многих стрептококних инфекција.

Како стрептококе изазивају инфекцију? Тако што се шире са оболеле особе капљичним путем односно преко говора, кијања или кашља. Пнеумокок је јако нестабилан у спољној средини, тако да је за ширење инфекције неопходан директан контакт са особе на особу. Постоје особе које немају симптоме болести, али у брисевима се изолују стрептококе и такве особе се називају клицоноше. Око 5 до 15 одсто људи носи пиогени стрептокок у грлу и носу, док око 20 до 40 одсто носи пнеумокок.

Бета хемолитички стрептокок групе А спада у главне узрочнике упале грла, шарлаха, упале крајника и ангине. Најприсутнији је међу вртићком и децом школског узраста.

Ангина се манифестује болом у грлу, повишеном телесном температуром и увећањем лимфних чворова у пределу врата, а често се могу уочити и наслаге гноја на крајницима. Антибиотско лечење даје жељени резултат, а уколико се упале понављају више пута у току године, са лекаром треба размотрити могућност операције крајника.

Отитис медиа или упала средњег уха се углавном јавља код мале деце, што је повезано са специфичном физиономијом њихове Еустахијеве тубе. Упалу прати интензиван бол у уху, посебно током спавања и гутања хране, као и висока температура и неутешан плач уколико је у питању беба. Упала средњег уха не мора увек бити изазвана бактеријом, већ узрочник може бити и вирус. Брис и анализа секрета, уколико је дошло до цурења уха и пуцања бубне опне, показаће који је тип инфекције у питању.

Како спречити ширење стрептокока?

С обзиром на велики број сојева и различите начине преношења, тешко је одредити само један вид превенције. Стрептокок се највише и најлакше шири међу децом, која велики део дана проводе заједно, у вртићима и школама. Близак контакт и коришћење заједничких играчака и спортске опреме олакшавају ширење бактерије која се углавном преноси капљично, преко пљувачке. Већи број оболелих јавља на самом почетку школске године. Ситуацију компликује то што су поједина деца само клицоноше, што значи да преносе стрептокок, али немају никакве пропратне симптоме који би то наговестили.

Често прање руку, дезинфекција играчака и намештаја, изолација болесника и избегавање контакта са онима који су заразни препоручује се не само за сузбијање инфекција изазваних стрептококом, већ и за било које друге. Боравак напољу или у проветреним просторијама, као и здрава храна која ће помоћи да имунитет буде снажан, такође су од користи.

Извор: Градски завод за јавно здравље Београд