И ове године, 29. септембра, обележава се Светски дан срца, са циљем да се укаже на значај кардиоваскуларних болести и спречавање њиховог настанка променом начина живота. Светски дан срца је ту да нас подсети колико је заправо важно водити рачуна о кардиоваскуларном здрављу. Кардиоваскуларне болести нису заразне, али односе највећи број живота. У Србији сваких десет минута се деси један смртни исход од кардиоваскуларних болести. Нарочито забрињава податак да је све већи број оболелих између 25 и 65. године старости, док су раније оболевали углавном старији.

Болести срца и крвних судова се могу спречити!
Превентивни прегледи су јако важни. Да би се на време откриле кардиоваскуларне болести ради се скрининг кардиоваскуларног ризика једном у пет година: за мушкарце од навршених 35, а за жене од навршених 45 година (ако је жена ушла у менопаузу пре 45. године, скрининг се ради раније).Правовременим откривањем кардиоваскуларних болести и њиховим адекватним лецењем и контролом, знатно се смањују ризици за даље оштећење здравља.

Акутни коронарни синдром чине следећа стања:
- акутни инфаркт миокарда,
- нестабилна ангина пекторис
- и изненадна срчана смрти

Превенција кардиоваскуларних болести

„Превенција је пола здравља” реченица је која се стално понавља. Али та реченица носи много ис,тине јер елиминацијом фактора ризика, чините много за своје здравље. А особе које већ имају развијену неку врсту срчане болести не би смеле да пропуштају редовне прегледе и контроле лекара.
Смањењем фактора ризика, можемо превенирати ове болести. Фактори ризика за ове болести су : пушење, физичка неактивност, стрес, гојазност, дијабетес, повишене масти у крви, хипертензија. Непушачи имају мање шансе од пушача да развију кардиоваскуларне болести, мождани удар, болести периферних артерија, различите карциноме.

Лоше навике у исхрани су веома значајне. Наше становништво има у основи пре свега проблем са повећаним енергетским уносом, а затим и неправиланим избором намирница, са мало поврћа и воћа у исхрани и велика количина рафинисаних шећера. Код нас се за оног ко се угојио каже “поправио се”, а за оног ко је омршавио да је “пропао”. Социолошко наслеђе такође треба мењати као и навике. То је задатак за цело друштво. Дакле у превенцији свих кардиоваскуларних болести,вазна је уравнотезена и избалансирана исхрана.

Што се тиче алкохола у Европи од земље до земље различите су препоруке. Генерално сматра се да је чак пожељно 150 мл вина дневно. Бројне контролисане студије показале су да црвено вино – када се конзумира у умереним количинама – повећава ниво ХДЛ («доброг» холестерола), а смањује ниво ЛДЛ («лошег») холестерола у крви.Наравно не више од те количине, јер би то носило ризик за болест јетре, алкохолизам итд. Значајно је и смањење соли у исхрани, не више од 7 грама дневно за здраве. Стрес је такође један од значајних ризика за здравље, нарочито  хронични стрес,  стрес који дуго траје и акумулира се у организму. Нужно је наћи начине за његово смањење или елиминацију.

Физичка активност је значајна у превенцији свих кардиоваскуларних болести, превасходно за нефармаколошко лечење повишеног крвног притиска, за подизање нивоа доброг холестерола, за трошење глукозе из крви и  за контролу стреса. Препоручује се ходање брзином 6-7,5 км/четрдесет минута сваки дан.

Контрола крвног притиска је веома битна нарочито код оних који имају породичну предиспозицију, јер хипертензија може бити без икаквих симптома, годинама. Промене могу бити тихе, неосетне, без симптома, а догађају се ипак, на крвним судовима (срца, мозга, бубрега, ока, периферним) и заједно са другим факторима убрзавају процес атеросклерозе. Такође је нужно и адекватно лечити хипертензију и држати болест под контролом.
Контрола дијабетеса меллитуса и његово лечење успорава, такође процес атеросклерозе и оштећење органа.
Свим наведеним мерама би се у будућности оболевање од кардиоваскуларних болести смањило за 75%. Земље Европе имају циљ да нико ко је рођен у 21. веку не оболи од кардиоваскуларне болести пре 65.године. А тај циљ није неостварив!
Добра вест је, дакле, да превенцијом свако од нас може да унапреди своје здравље, а кад смо здрави све друго је достижно.

Чувајмо своје срце!

Др Мери Кулић
Специјалиста Опште медицине

Дом здравља Панчево