„РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ – РАК КОЈИ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ”

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 23. до 29. јануара 2023. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције.

Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележавању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити: „РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ – РАК КОЈИ МОЖЕМО СПРЕЧИТИ”. То је слоган 17. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да користе доступне мере примарне и секундарне превенције.

 

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2020. године регистровано је 1087 новооболелих жена, а 453 жене су умрле од ове малигне локализације.

На основу најновијих процена Европског информационог система за 2020. годину, жене у Србији се са стопом оболевања од 26,3 на 100.000, налази на петом месту у Европи после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније. Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака грлића материце је 9,1 на 100.000 жена. (Епидемиолошки подаци)

На основу последњих публикованих података Института за јавно здравље Србије Јужнобанатски округ се у 2020. години налазио међу окрузима са средњом стопом и оболевања и умирања од рака грлића материце.

На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, рак грлића материце се 2021. године у Јужнобанатском округу налазио на петом месту у оболевању и четвртом месту у умирању од свих малигних тумора у женској популацији. Сваке године у нашем округу у просеку 45 жена оболи и 20 умре од ове болести.

 

Табела 1 Дистрибуција броја оболелих и умрлих од карцинома грлића материце по општинама Јужнобанатског округа у 2019-2021. години и петогодишњи просек оболевања и умирања

Рак грлића     материце

ЈБО

Панчево

Вршац

Ковин

Ковачица

Бела  Црква

Опово

Пландиште

Алибунар

Петогод. прос.

(2017-2021)

Оболели

43,0

20,0

7,0

3,6

3,0

2,4

2,2

1,4

3,4

Умрли

18,4

8,0

2,6

2,0

2,0

1,6

0,8

0,4

1,0

2019

Оболели

59

33

7

3

2

3

8

0

3

Умрли

22

11

/

/

2

4

4

1

/

2020

Оболели

47

19

8

4

9

3

1

1

2

Умрли

20

9

3

2

4

0

0

0

2

2021

Оболели

29

10

7

2

0

2

1

3

4

Умрли

24

10

4

6

2

1

0

1

0

 

Највише оболелих од рака грлића материце у Јужнобанатском округу је у узрасту 55-65. године, док се болест региструје већ у узрасту од 30-34. године живота. Највише умрлих је у узрасту 65-69 година, док се смртни исходи региструју већ у узрасту 30-40. године живота.

Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку.

Република Србија се убраја у земље света у којима је уведена вацинација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ), о трошку државе, за популацију деце, оба пола (девојчице и дечаци). Више информација о ХПВ вакцини можете пронаћи на:  https://www.batut.org.rs/index.php?content=2383

Преглед за рано откривање рака грлића материце врши се једноставним Папаниколау тестом (ПАП тест). ПАП тест је једноставан и неинвазиван тест за жене који утврђује да ли постоје (абнормалне) промене у ћелијама грлића материце. Користи се за скрининг и рано откривање рака премалигних и малигних промена рака грлића материце. Преглед се никада не ради током менструације. Два дана пре прегледа не би требало да имате сексуални однос и да користите вагиналне таблете.

Поред ПАП теста може се урадити и ХПВ скрининг тест који са сигурношћу утврђује да ли постоји ХПВ вирус или не и то путем веома сензитивне ПЦР технике, а након тога и ХПВ тест генотипизације којим се открива генотип вируса који спада у високо или средње ризичне групе. Ове врсте тестова се раде у нашој земљи у циљу превенције настанка рака грлића материце и успостављања тачне дијагнозе (https://www.batut.org.rs/index.php?content=2383).

У случају да се на основу Папа теста закључи да постоје промене на ћелијама грлића материце, потребно је урадити тестирање на присуство ХПВ. Уколико је ХПВ тест негативан, мања је вероватноћа да су настале промене у вези са развојем рака грлића материце.

Поред организованог скрининга који подразумева преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године, свака жена старија од 15 година има право на редован гинеколошки преглед. Најкасније три године од првог сексуалног односа, треба изабрати свог гинеколога у дому здравља и урадити ПАП тест.

Према препорукама Америчког удружења гинеколога и акушера (https://www.acog.org/womens-health/faqs/cervical-cancer-screening ), ПАП тест се препоручује сваке три године од 21 до 29 година. Од 30 до 65 година, жене имају три опције: Папа тест сваке три  године, Папа тест плус ХПВ тест (ко-тест) сваких пет година или само ХПВ тест сваких пет година.

 

Епидемиолошки подаци 

Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов у Србији. Министарство здравља је зато крајем 2012. године увело организовани скрининг рака грлића материце. 

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје нешто више од 1100 новооболелих жена од карцинома грлића материце. Просечна стандардизована стопа инциденције (* стандардна популација Европе) од цервикалног карцинома износи 26,3 на 100.000 жена. Од карцинома грлића материце сваке године умре  у просеку 460 жена и просечна стандардизована стопа морталитета (* стандардна популација Европе)  износи 9,1 на 100.000 жена свих узраста. Карцином грлића се чешће јавља у узрасту од 35. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у узрасту од 50. до 59. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту од 70 до 75 и више година.

Током 2020. године регистровано је 1087 новооболелих жена од рака грлића материце и стандардизована стопа инциденције (* стандардна популација Европе) је износила 24,4 на 100.000 жена. Током исте године, 453 жене су у Србији умрле од ове врсте рака и стандардизована стопа морталитета (* стандардна популација Европе) је износила 8,9 на 100.000 жена. 

Када говоримо о оболевању, највише  стандардизоване  стопе  инциденције  од  рака  грлића материце у 2020. години,  у  односу  на  просечну  стопу инциденције од ове малигне локализације у Републици Србији, регистроване су у Западнобачкој, Колубарској, Пиротској и Севернобанатској области, а најниже у Рашкој, Златиборској, Златиборској и Мачванској области.

У случају леталних исхода, више стандардизоване стопе морталитета од просечне у Републици Србији су регистроване у Зајечарској, Западнобачкој, Пчињској и Топличкој области, а најниже у Моравичкој, Златиборској, Поморавској и Средњебанатској области.

На основу регистрованих стопа оболевања и умирања, као и на основу најновијих процена Европског информационог система (ECIS)  за 2020. годину, Србија се и даље налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи. 

Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се, после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније, налази на петом месту у Европи. По умирању од рака грлића материце наша земља се налази на другом месту у Европи, одмах после жена у Црној Гори.

 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Канцеларија за скриниг рака заједно са мрежом института/завода за јавно здравље, обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

У знак подршке током Европске недеље превенције рака грлића материце, а са циљем подизања свести о превентивним прегледима, тиркизно-зеленом бојом која је заштитни знак кампање биће осветљен Авалски торањ.

 

Корисни линкови:

https://www.zjzpa.org.rs/evropska-nedelja-prevencije-raka-grlica-materice-od-23-do-29-januara-2023/

https://www.batut.org.rs/index.php?content=2514

https://www.emro.who.int/noncommunicable-diseases/campaigns/cervical-cancer-awareness-month-2023.html

https://www.iarc.who.int/featured-news/iarc-marks-cervical-cancer-awareness-month-2023/

 

Извор: Завод за јавно здравље Панчево