Асертивност представља комуницирање и изражавање наших мисли, осећања и ставова, тако да наше потребе и жеље буду представљање на начин који је разумљив другоме, и то уз уважавање туђих мисли, осећања и ставова. То је способност да се изразимо отворено, на искрен, прикладан, директан начин, уз указивање поштовања другоме. У асертивној комуникацији се обе стране сматрају за једнако важне.

Асертивни људи утичу на друге, поштујући њихове границе и избегавајући негативне конфронтације, они такође бране своје границе од других који их угрожавају. За асертивну комуникацију је кључно поштовање својих и туђих права. Ово није случај са неким од веома распрострањених не-асертивних типова комуникације.
1. Пасивна комуникација и понашање
Укључује дозвољавање да нам се крше права, тако што не успевамо да изразимо искрене мисли, осећања и ставове или их изражавамо на извињавајућ начин који омогућава другима да их лако занемаре. Људи склони пасивном, не-асертивном, понашању и комуникацији се плаше социјалних конфликта и ретко покушавају да утичу на друге. Они не бране своје идеје и границе, па их агресивни људи могу злостављати и манипулисати. Оваквом комуникацијом одајемо поруку да се ми сами и наше мисли, осећања и ставови не рачунају и да дајемо другима да нас искоришћавају.

2. Агресивна комуникација и понашање
Укључује комуницирање на захтевајућ, непријатељски или груб начин. Обично за циљ има доминацију и победу над другом особом. Неосетљива је за права, осећања и веровања друге особе. Не поштују се туђе границе и често се повређују други личним нападима.

3. Пасивно - агресивна комуникација и понашање
Изражавање агресивних осећања на индиректан начин кроз пасиван отпор, а не отвореним суочавањем са проблемом. Примери укључују дурење, игнорисање, жалбе иза леђа, одуговлачење, намерно кашњење или лоше обављање посла, сарказам, иритантно понашање према другоме, итд.

Асертивна права сваког човека:
- Достојанство и самопоштовање
- Рећи "Не", када је то прикладно, без осећања кривице
- Изражавање својих осећања
- Тражити оно што желимо директно
- Имати могућност да се предомислимо
- Преговарати и правити компромисе у конфликтним ситуацијама
- Смети да направимо грешку

Како бити асертиван?
Неки од кључних корака за остваривање асертивне комуникације су:
- Рећи другој особи шта мислимо о њиховом понашању, без оптужби и осуда
- Рећи како се осећамо кад се понашају на одређени начин
- Рећи им како њихово понашање утиче на нас и на наш однос са њима
- Рећи шта би преферирали да раде уместо тога

Постоји више вештина и стратегија које су битне за остваривање асертивне комуникације. Неке од општих ствари о којима треба водити рачуна укључују указивање поштовања (поштујемо туђе мишљење, осећања, ставове, избегавамо снисходљивост и ниподаштавање, ценимо туђе време и простор), ефикасност (јасност, концизност, конкретност...), отвореност (за друге перспективе и нове идеје, другачије начине извођења посла, итд.).
Једна од најважнијих стратегија је коришћење "Ја" реченица. Оне изражавају осећања и жеље из личне позиције без осуђивања и оптуживања других да су их изазвали. У супротности су са "Ти" реченицама, које се фокусирају на другу особу и које могу звучати оптужујуће и које изазивају више беса и непријатељских одговора. Нпр: "Осећам се фрустрирано кад неко касни на састанке, не волим да понављам ствари које сам већ прешао", уместо "Престани да стално касниш на састанке."
Активно слушање, даје поруку међусобног разумевања. Говорник добија потврду да га слушалац разумео, док слушалац прима више информација својим већим ангажовањем. Главни циљ је елиминисати неспоразуме и успоставити јасну комуникацију идеја и мисли између две особе. Како би били добар, активни, слушалац потребно је да се фокусирамо на говорника и његову поруку и поклонимо му пуну пажњу. Треба избегавати дистракције (било спољне попут телефона или унутрашње попут размишљања о нашем одговору, превременог доношења суда о изреченом, итд.). Избегава се прекидање говорника, али кад је то прикладно и потребно, активни слушалац поставља питања ради појашњења. Такође, како би били сигурни да ништа нисмо погрешно схватили, можемо парафразирати говорникове речи (тј. својим речима исказати шта мислимо да је речено) и сумирати (понудити сажетак онога што мислимо да су главне тачке и намере поруке).
Давање повратних информација, оне треба да буду специфичне и квалитетне, да помажу другој особи да напредује. Укључује и похвале и критике. При критикама, увек је добро прво похвалити особу за добре стране, што ће олакшати касније прихватање негативних повратних информација.
Неизоставну и велику улогу има и невербална комуникација. Позитиван говор тела, укључује контакт очима, усмереност према саговорнику, мирно и усправно седење или стајање, избегавање прекрштања руку, окретања, непотребних реакција (треба се задржати емоционална контрола и мирноћа, чак и у интензивним ситуацијама), итд.


Асертивност не гарантује да ћемо добити оно што желимо или да ће друга особа разумети наше становиште или бити задовољна оним што је чула. Међутим, повећава вероватноћу да друга особа разуме шта желимо или како се осећамо и тако повећава шансе остваривања ефикасне комуникације. Не гарантује да ће друга особа променити понашање и дати нам оно што желимо, али ће помоћи да се успоставе и дефинишу личне границе.

Неки људи се плаше негативних последица асертивног понашања или им мањка вештина да се ефикасно изразе. Могу и да мисле да немају права да буду асертивни. Асертивно понашање може бити тешко, али са вежбом постаје све лакше. Са друге стране, људи који покушавају да буду асертивни могу отићи предалеко у томе и постати агресивни. Када се изгуби из вида захтев за поштовањем туђих права и гледишта, то постане карикатура асертивног понашања где особа чини све да би било по њеном (нпр: стално приговарање, емоционално уцењивање, малтретирање и уопште несносно понашање).

Вештина асертивне комуникације је моћно и корисно средство које може бити употребљено у многим животним сферама. Помаже остваривање комуникације где не кршимо, агресивно, туђа права и не дозвољавамо, субмисивно, да наша права други ускраћују и занемарују. У радном контексту, ефикасна комуникација води већој продуктивности, повишеном моралу, већем задовољству на радном месту, већем поверењу у колеге, бољем тимском раду и већој ангажованости.

Андреј Гађански, психолог
Дом здравља Панчево