Човек повремено говори, али стално нешто саопштава. Основ међуљудских односа је комуникација.и све што у животу радимо, неодвојиво је од комуникације. Комуникација може бити вербална и невербална. Вербална подразумева – говор, речи, а невербална – је такозвани говор тела - положај, покрет, мимика. Чак и када игноришемо ми комуницирамо, шаљемо поруку.
Чиниоци комуникације су пошиљалац, информација, канал и прималац. Пошиљалац је особа која шаље информацију. Информација је порука која се преноси, канал је пут који порука прелази, а прималац особа која прима поруку. Да би комуникација била успешна сваки од ових чинилаца мора да буде јасан и конкретан.Код неповратних процеса какав је комуникација ми не можемо да вратимо изречено, нити можемо да вратимо гестикулацију, што може довести до забуне.
Пошиљалац мора да зна шта жели и на који начин то жели да уради, а да притом на јасан и директан начин пошаље поруку. Ако некоме желимо да пошаљемо поруку да смо љути, имамо крут став, намргођени смо, а ако желимо да пошаљемо поруку да смо задовољни, осмех ће бити видљив, а положај тела опуштен и отворен.

Информација мора да буде потпуна и јасна, да прималац схвати и на прави начин прихвати поруку, да покаже реакцију, и на тај начин постане нови пошиљалац поруке.

У данашњем времену електронска комуникација суштински је изменила комуникацију. На успех комуникације утичу и филтери, канали кроз које пролази порука када је шаљемо и када је примамо. Филтери могу бити наше емотивно стање - ако смо љути или уплашени, порука прошавши кроз канале нашег расположења, може деловати љутито изречена. Позиција у којој се налазимо, удаљеност од пошиљаоца, може утицати да не чујемо добро поруку, тиме ће канал бити неприступачан. Осим садржине и суштине поруке, битан је и начин на који је изречена – боја, тоналитет гласа, положај тела, мимика... Сви ови фактори, могу нехотице да измене поруку.
Успешна комуникација остварена је када је прималац јасно и тачно схватио поруку, коју је пошиљалац послао. Усклађеност вербалне и невербалне комуникације је камен темељац успешне комуникације. Комуниникација је двосмерни процес - у коме прималац поруке шаље нову поруку пошиљаоцу, та повратна реакција, рећи ће пошиљаоцу да је поруку разумео - подизање обрва, пружање руке, осмех.. У свакој комуникацији, вербални део чини 35% , невербална комуникација 65%.

Комуникација на радном месту је посебан вид комуникације. Јасно је да не комуницирамо на исти начин са шефом, менаџером, колегом. Прилагођавање комуникације омогућава да боље поставимо циљеве, лакше дођемо до решења, смањимо анксиозност, олакшамо организацију, вођење и координацију тима. Адекватном комуникацијом избегавају се нежељени неспоразуми, даје се смисао задатку и ствара осећај самокритичности и аутономије запослених.
Комуникација на радном месту може бити формална и неформална. Формална комуникација базирана је на разговорима о пословним и стратешким циљевима и има устаљене формалне канале, који су подложни променама и контроли. Неформлана комуникација подразумева дискутовање о темама невезаним за посао и она се не може контролисати, али од ње зависи највећи део продуктивности. Уколико се током формалне комуникације претерује са неформалном комуникацијом она може угрозити формалну, где се квалитет и циљ формалне комуникације губе.

На радном месту комуникација може бити интерна и екстерна. Интерна комуникација је сваки вид комуникације на радном месту, унутар компаније - било вербалне, маилом, поруком, телефоном. Ексатерна комуникација је комуникација је комуникација члана омпаније са спољним сарадником, клијентом и она је увек професионална и формална.

Комуникација може бити активна и пасивна. Активна се претвара у конструктивни дијалог. Обухвата питања, предлоге, жалбе, јасна је, окренута је ка циљевима, а запослени без страха изражава своје жеље и предлоге. Пасивна комуникација подразумева извршавање наредби, инструкција као и давање обавештења, мада је неопходна, она може представљати само пасиван пренос информација.

Такође комуникација може бити хоризонтална – међу колегама у истога ранга, вертикална - међу запосленима и надређенима. Директна давање извештаја надређенима и групна - састанци тима, целог особља, сектора-разлика је у броју чланова. Свака група, тим има заједничке циљеве. Вођа тима мора бити добар организатор, едукован, да има велику способност комуникације, способност препознавања проблема, уважавање туђег мишљења,доношење закључка, стално указивање на циљеве и задатке тима, избегавање конфликата, реаговање у кризним ситуацијама. Чланови тима, свако има свој задатак, не меша се у туђе послове, поштује протоколе и дужан је да се едукује.

Комуникација је основа сваког ефективног тимског рада. Немар и незнање су последица лошег тимског рада, а последица су грешке. Отворена комуникација има јасан циљ, јасне улоге, задатке, поштовање и поделу одговорности, препознавање проблема и решавање сукоба, дефинисан ауторитет, али и приступачност ауторитету и слободу изражавања. Сујету је потребно оставити код куће, а проблем јасно изговарати и држати се чињеница.

Препреке у комуникацији настају услед минимализовања значаја чланова тима, хијерархијске устројености, лоших особина лидера. Све то доводи до стреса, конфилкта, одбијања комуникације, губитка менталног здравља, пада менталних способности, пада мотивације, хроничног замора, ниске радне енергије и боловања. Све то доводи до ниске радне продктивности, незадовољства запослених, лоших резултата и неостварених годишњих планова.

Решења су у едукацији шефова тимова и чланова тима, постојање јасних протокола,поштовање лидера и чланова тима, толеранција, сарадња и адекватна зарада.

Комуникација је моћно оружје!

Др Тијана Аранђеловић Класнетић, лекар опште медицине

Дом здравља Панчево