Дијабетичка ретинопатија је једна од компликација шећерне болести, а симптоми су готово неприметни. Промене на очима настале као последица дијабетеса могу бити различите, а ово је једна од најчешћих.
Дијабетес повећава ризик од разних других обољења, па и од развоја болести ока. Због дијабетеса, сви сегменти ока могу бити захваћени ако особа не води рачуна о свом здравственом стању. Управо је због тога веома важно обављати офтамолошке прегледе.
Шећерна болест (дијабетес), може захватити различите делове ока и изазива бројне проблеме са видом као што су: промене у диоптрији, повишен очни притисак и катаракта. Ипак, најчешће обољење је дијабетесна ретинопатија, која се јавља код више од 85 одсто дијабетичара и представља једну од најозбиљнијих компликација дијабетеса. Ове промене настају постепено, па што дуже траје дијабетес, то је већа могућност да се ова болест ока јави.
У основи болести долази до оштећења нормалних крвних судова, што онемогућава нормалну прокрвљеност и исхрану мрежњаче. Борећи се против тога, организам ствара нове неквалитетне крвне судове који су склони пропуштању течности и крви у околно ткиво.
Долази до стварања ожиљака и трака (мембрана) на површини мрежњаче, што може узроковати и појаву аблације ретине. Крвни судови могу да се стварају и шире ка дужици, што доводи до појаве секундарног глаукома.
Који су симптоми дијабетичке ретинопатије
Промене на очима настале као последица дијабетеса могу бити различите све до узнапредовале фазе болести (пролиферативне дијабетесне ретинопатије). Промене могу дуго, неприметно напредовати и изазвати значајна оштећења вида због крварења. Уколико се болест не открије и не лечи на време, води ка трајном губитку вида, односно слепилу. Стога је важно нагласити потребу за редовним контролама очног дна код пацијената са дијабетесом, како би се што раније кренуло са лечењем.
Неки од првих симптома које пацијент може приметити су пад видне оштрине и искривљена слика (услед дијабетичке ретинопатије), али и нагли пад вида (услед крварења у стакластом телу) што пацијенти примећују као завесу која се помера или мрљу која плива у оку. Појава оваквих симптома захтева хитан одлазак очном лекару.
Врсте дијабетичке ретинопатије
Непролифиратинвна дијабетичка ретинопатија је најчешћи тип дијабетичке ретинопатије. То је најранија фаза у развоју болести. Обично се јавља после осам до десет година трајања дијабетеса. Промене на ретини не дају никаве симптоме - вид је потпуно нормалан. Лекар на прегледу може утврдити постојање дијабетичких промена на крвним судовима ретине у смислу проширења, ситних крвављења и локализованих отока мрежњаче. У зависности од стања на крвним судовима офталмолог ће или препоручити чешће контроле или направити план за ласерско лечење.
Поред непролифиратинве дијабетичке ретинопатије, постоје и пролиферативна дијабетичка ретинопатија и дијабетична макулопатија.
Услед тежих промена на крвним судовима делови ретине немају адекватну исхрану. Из тог разлога долази до стварања нових крвних судова. Ови новостворени крвни судови су слабијег квалитета од нормалних и они се најчешће стварају или на површини ретине, у стакластом телу или чак на дужици. Због лошијег квалитета зидова ових крвних судова врло лако долази до крвављења у околна ткива. Ова крвављења доводе до појаве замућења у стакластом телу или до тежих поремећаја вида.
Крвни судови који прерастају у дужицу могу довести до повећања очног притиска (секундарног глаукома). Крвни судови који се стварају на ретини могу довести до стварања ожиљака на ретини који својим скврчавањем могу довести до аблације ретине.
Шта је дијабетична макулопатија:
Промене у жутој мрљи могу настати у склопу пролиферативне дијабетичке ретинопатије, али се може јавити и као самостална промена. Тада долази до отока и промена у жутој мрљи са поремећајем централног вида. Симптоми су врло слични као код дегенерације жуте мрље. Лечење дијабетесне ретинопатије је сложено и дуготрајно, а што се дуже чека са лечењем све је теже постићи задовољавајући резултат.
Болест се лечи, у зависности од тога колико је густо крварење, на три начина:
- ласер коагулацијом
- убризгавањем анти ВЕГФ ињекције у око
- оперативним путем (витректомија)
Неким студијама је доказано да се код 95 одсто пацијената може избећи слепило уз редовне контролне прегледе, једном годишње чак и ако нема никаквих промена.
Фактори ризика за настанак дијабетичке ретинопатије
Постоје фактори који се могу контролисати, а ово су неки од њих:
- редовна контрола шећера у крви
- редовна контрола крвног притиска
- редовна контрола холестерола у крви
- одржавање добре телесне тежине, здрава исхрана и физичка активност
- престанак пушења
- редовни годишњи офталмолошки прегледи очног дна (ретине).
Међутим, постоје и фактори на које особа не може да утиче:
- дужина трајања дијабетеса - то је најзначајнији фактор у настанку дијабетичне ретинопатије
- године живота утичу на прогресију дијабетичке ретинопатије.
Држање шећера у крви под контролом је значајно за превенцију обољења ока од дијабетаса и настанка других компликација. Рано откривање промена и њихов третман су од непроцењивог значаја за контролу болести.