Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу.
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље и да не страхују од сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива нежељене последице по њихово здравље.
Светска здравствена организација (СЗО) се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Знање о репродуктивном здрављу, намерном прекиду трудноће и редовна контрола здравља код гинеколога основни су предуслов за преузимање одговорности за сопствено репродуктивно здравље. Према оценама Светске здравствене организације, 33 милиона непланираних трудноћа се догоди због неуспешне контрацепције или њене неправилне употребе и зато је важно да млади буду у довољној мери информисани о различитим контрацептивним методама. У Србији се не води прецизна статистика о намерним прекидима трудноће, али сматра се да је то око 60.000 годишње.
Промоција планирања породице и осигурање приступа преференцијалним методама контрацепције за жене и парове од суштинског је значаја за осигурање благостања и аутономије жена, подржавајуц́и здравље и развој заједница.
Омогућавајући женама да одлуче да ли, када и колико деце желе, доприноси реалиацији глобалних здравствених циљева. Такође помаже да се прекине циклус сиромаштва, а породице, заједнице и земље се стављају на јачи, просперитетнији и одрживији пут.
Кампања Светског дана контрацепције спроводи се јер свака прекинута трудноћа и сваки абортус представља велики проблем за женско здравље.
Одговорно сексуално понашање
Понашање које доприноси очувању и унапређењу сексуалног и репродуктивног здравља, пре свега, подразумева:
-Одлагање раног ступања у сексуалне односе (са 15 година или раније, као и пре психо-физичке зрелости)
-Непристајање на нежељени сексуални однос
-Непристајање на сексуални однос под дејством алкохола и ПАС
-Избегавање честе промене сексуалних партнера/партнерки
-Избегавање истовременог постојања више сексуалних партнера/-ки
-Код особа без сталног сексуалног партнера и свих који се истовремено штите од нежељене трудноће и/или сексуално-преносивих инфекција (СПИ) – коришћење кондома при сваком сексуалном односу, на правилан начин, до одлуке о потомству,
-Коришћење других контрацептивних (осим кондома) као метода планирања породице са сталним сексуалним партнером/-ком
-Избегавање честог коришћења тзв. „ургентне контрацепције“ (пилуле за „јутро после“) као метода планирања породице
-Избегавање неефикасних метода контрацепције (метода плодних и неплодних дана, прекинути сношај и др)
-Избегавање намерних прекида трудноће као метода планирања породице,
-Одлажење код гинеколога 1 пут годишње а у трудноћи 1 пут месечно (прво одлажење је најбоље пре првог сексуалног односа, а најкасније 3 године након првог сексуалног односа или у раним 20-им годинама)
-Коришћење услуга уролога од стране мушкараца
-Популациона преопорука СЗО: размаци између порођаја дужи од 2 године и рађање до 4 детета (због повећаног ризика за здравље жене)
-Избегавање рађања детета пре 18 године и после 35 године (без генетског саветовања)
-Искључиво дојење 6 месеци, а дојење уз дохрану минимално 12, а максимално 18 месеци (не препоручује се дуже због ризика за орално здравље деце)
-Аутономност у доношењу одлука у вези са сексуалношћу (познавање асертивног начина тражења или одбијања сексуалног односа, тражења да се сексуални партнер/-ка прегледа на сексуално-преносиве болести/СПИ или користи контрацепцију или не користи алкохол и ПАС у току сексуалног односа итд)
-Одазивање на скрининг за карцином грлића материце – Папаниколау (Папа)-тест: две године заредом, а након тога, ако су претходна два резултата била нормална, на сваке три године, у периоду 25-65 година
-Самопреглед дојки – једном месечно, одмах после менструације; уколико се примети видно промењена величина једне дојке, присуство чворића у дојци, промена боје и изгледа коже, секрет из брадавице – ХИТНО се јавите свом гинекологу;
-Одазивање на скрининг за карцином дојке – мамографију: прва мамографија са 40 година (или раније по препоруци гинеколога), а после по позиву и бесплатно је организована за жене доби 50-69 година
-Адекватна хигијена спољних полних органа код оба пола најмање једанпут дневно туширање топлом водом, уз употребу ПХ неутралних сапуна и лични пешкир који се редовно мења, а за време месечних циклуса 2-3 пута дневно, са чешћим мењањем хигијенских уложака од природних влакана (најмање на 3 часа) итд.
-Коришћење бесплатних услуга Саветовалишта за младе и Саветовалишта за репродуктивно здравље у дому здравља, Саветовалишта за добровољно, поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ, хепатитисе и сифилис/ДПСТ у заводу/институту за јавно здравље (након сексуалних односа ризичних за пренос ХИВ-а и др.);
Методе контрацепције:
-мушки кондом (штити од ХИВ-а и сексуално преносивих инфекција; у слободној продаји),
-женски кондом (штити од ХИВ-а и сексуално преносивих инфекција; у слободној продаји),
-комбинована орална контрацептивна пилула (прописује гинеколог),
-контрацептивне пилуле које садрже прогестерон (прописује гинеколог),
-интраутерини уложак – хормонска и бакарна спирала (прописује гинеколог),
-имплант (прописује гинеколог),
-хормонска инјекција (прописује гинеколог),
-контрацептивни фластер (прописује гинеколог),
-вагинални прстен (прописује гинеколог),
-дијафрагма и цервикална капа (у слободној продаји, али добро је да се за употребу обучи код гинеколога),
-хемијска контрацепција – спермициди (у слободној продаји) и
-ургентна контрацепција (пилула за „јутро после“), која се не препоручује редовно (такође је у слободној продаји).
Не препоручују се тзв. природне методе (прекинут сношај, метода плодних и неплодних дана).
Kључне чињенице
– У скоро свим регионима света учесталост коришћења контрацептивних метода је највећа међу женама генеративног доба (15–49 година) које су у браку или у ванбрачној заједници. Посматрано на глобалном нивоу, 63% жена у генеративном добу које су у браку или ванбрачној заједници користи неки облик контрацепције. Употреба контрацепције била је изнад 70% у Европи, Латинској Америци, на Kарибима и у Северној Америци, док је у средњој и западној Африци била испод 25%.
– Према проценама СЗО, 214 милиона жена генеративног доба из земаља у развоју које не користе никакву методу контрацепције имају незадовољену потребу за модерном контрацепцијом.
– Према проценама СЗО, употреба модерних метода контрацепције спречила би 308 милиона непланираних трудноћа, док би испуњавање свих незадовољених потреба жена за модерним методима контрацепције спречило додатних 67 милиона нежељених трудноћа на годишњем нивоу.
– Према проценама СЗО, око 15 милиона адолесцената користи неку од модерних метода контрацепције, док 23 милиона адолесцената има незадовољену потребу за модерном контрацепцијом и стога су под повећаним ризиком од нежељене трудноће.
– Неке методе контрацепције могу да спрече преношење HIV-а и других сексуално преносивих инфекција. Жене које живе са HIV-ом имају у већем проценту незадовољену потребу за планирањем породице и услугама репродуктивног здравља у односу на општу популацију, делимично због недостатка улагања у интегрисане услуге планирања породице.
Модел планирања породице у Републици Србији
Становништво у Републици Србији претежно примењује традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу.
Према подацима последњег Истраживања здравља становништва Републике Србије, 26,8% младих у Србији узраста од 15 до 19 година је ступило у сексуалне односе, и то више дечака него девојчица (29,5% према 24,5%). У односу на 2013. годину (33,1%) забележено је смањење процента младих узраста од 15 до 19 година који су ступили у сексуалне односе. На основу резултата Истраживања 2,9% младих је ступило у сексуалне односе пре 15. године живота.
У популацији младих узраста од 15 до 19 година који су у години која је претходила Истраживању имали сексуалне односе са повременим партнером 55,6% је приликом последњег сексуалног односа користило кондом. Дечаци су чешће навели да су користили кондом приликом последњег сексуалног односа са повременим партнером него девојчице (61,0% према 48,2%).
У популацији одраслог становништва узраста 20 и више година употреба кондома са повременим партнером опада са старошћу и била је значајно мање заступљена код становника нижег образовног статуса и нижих прихода домаћинства. У односу на 2013. годину запажа се повећање употребе кондома приликом последњег сексуалног односа са повременим партнером (50,5% према 43,3%).
У Републици Србији, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће 26. септембар – Светски дан контрацепције организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних модерних метода контрацепције.
Светски дан контрацепције се обележава са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања, тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу.
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја, без страха од нежељених трудноћа и сексуално-преносивих инфекција. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље и да не страхују од сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива нежељене последице по њихово здравље.
Светска здравствена организација (СЗО) се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције, креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Корисни линкови:
https://www.who.int/reproductivehealth/en/
http://www.izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-18-2656
Извор: Завод за јавно здравље Панчево