Током целокупног трајања пандемије КОВИД-19 напори свих земаља и њихових здравствених система превасходно су усредсређени на спасавање људских живота у акутној фази инфекције.
Ипак, како време одмиче и прикупљају се бројна искуства из праксе, лагано почињемо да се суочавамо и са питањима која се тичу опоравка и борбе са дугорочним последицама овог обољења.
Код већине људи, КОВИД-19 се испољава као обољење релативно кратког трајања и благе клиничке слике, али код неких људи чак и месецима након инфекције се задржавају симптоми попут трајног умора, бола у грудима и кратког даха. Такође, са великом поузданошчу можемо констатовати да што је клиничка форма болести била тежа и предузето лечење инвазивније, то ће и опоравак трајати дуже.
Сагледавши озбиљност изазова какав је враћање пређашњем уобичајеном животу након инфекције, Регионална канцеларија за Европу Светске здравствене организације објавила је приручник ,,Подршка опоравку – Начини за убрзање оздрављења након прележане болести КОВИД-19’’.
Овај приручник намењен је особама које су, услед озбиљнијих манифестација болести КОВИД-19, били примљени у болницу и који су, због тежине клиничке слике, лечени у стационарним условима. Приручник садржи сет основних савета као и примера вежби за одрасле. Све информације су груписане у неколико области:
- Поступање при отежаном дисању,
- Вежбање након болничког лечења,
- Поступање при отежаном говору,
- Правилан унос хране и пића уз тегобе при гутању,
- Одржавање пажње, меморије и трезвено размишљање,
- Обављање свакодневних активности,
- Како се изборити са стресом и променама расположења и
- Када се обратити лекару.
Поступање при отежаном дисању
Уобичајено је да пацијент осети недостатак ваздуха након изласка из болнице. Због губитка снаге и кондиције током болести, као и због саме болести, лако можете имати тешкоће при дисању. Узнемиреност због недостатка ваздуха може још више погоршати дисање. Оно што може да помогне јесте да останете мирни и научите како најбоље да поступите у случају недостатка ваздуха. Отежано дисање ће временом нестајати како се полако будете активирали и радили вежбе, а у међувремену, доле описани положаји и технике вам могу бити од користи. Обратите се лекару, уколико вам ови положаји и технике не помогну и уколико осетите озбиљан недостатак ваздуха.
Положаји за лакше дисање:
1. Лежање на боку са високим узглављем, подупирући главу и врат, благо савијених колена.
2. Седење за столом, нагнути напред ослањајући главу и врат на јастук, рукама наслоњени на сто. (може и без јастука)
3. Седење, нагнути напред (без стола) како бисте одмарали руке на крилу или наслонима за руке.
4. Стајање, нагнути напред и ослонац рукама на симс од прозора или неку другу стабилну површину.
5. Стајање, леђима наслоњени на зид са рукама до тела.
Вежбање након изласка из болнице
Вежбање је важан део опоравка након тешког облика болести ковид 19. Вежбањем се може:
• Побољшати кондиција
• Смањити недостатак даха
• Повећати снага мишића
• Побољшати равнотежа и координација
• Постићи бољеразмишљање
• Смањити стрес и побољшати расположење
• Повећати самопоуздање
• Вратити енергија
Нађите начина да останете мотивисани за вежбање. Можда вам помогне да пратите свој напредак помоћу дневника или путем апликације на телефону или сату.
Безбедно вежбање
Важно је да вежбе изводите на безбедан начин,чак и ако сте се потпуно независно кретали или радили вежбе пре него што сте се разболели. Безбедно вежбање је посебно важно уколико:
— сте имали потешкоће са кретањем пре него што сте отишли у болницу
— је било падова пре одласка или током боравка у болници
— ваше здравствено стање или повреда могу да доведу ваше здрављеу опасност током вежабања
— сте отпуштени из болнице уз прописану терапију кисеоником. У том случају бисте морали да вежбате уз нечији надзор ради ваше безбедности. Пре него што почне са вежбањем, свакокоме је прописан додатни кисеоник МОРА да се консултује са лекаром у вези са употребом кисеоника током вежбања.
Ова једноставна правила ће вам помоћи да безбедно вежбате:
— Практикујте загревање сваки пут пре вежбања и истезање након вежби
— Носите широку, удобну одећу и обућу која је стабилна и даје потпору
— Након оброка сачекајте најмање сат времена пре вежбања
— Пијте доста воде
— Избегавајте да вежбате по врућини
— По веома хладном времену вежбајте у затвореном простору.
Уколико осетите било које од ових симптома, немојте вежбати, или одмах прекините са вежбањем и обратите се вашем лекару:
— Мучнина
— Вртоглавица, јача или слабија
— Озбиљан недостатак ваздуха
— Хладан зној или знојење
— Стезање или бол у грудима
— Јак бол
Права мера вежбања
Да бисте сами одредили да ли довољно јако или сувише слабо вежбате, покушајте да изговорите неку реченицу:
— Уколико целу реченицу можете да изговорите до краја а да се не задишете, онда можете и јаче да вежбате
— Ако уопште не можете да говорите, или изговорите само по једну реч и остајете без даха, онда су вам вежбе сувише напорне
— Ако можете да изговорите реченицу, застајући једном или двапут да бисте дошли до даха,и ако сте умерено до скоро потпуно задихани,онда вежбате правом мером.
Запамтите да је нормално да сте задихани док вежбате и да то није ни штетно ни опасно. Постепено изграђивање кондиције може да помогне да постанете мање задихани. Да бисте изградили кондицију, треба да сте умерено до скоро потпуно задихани у току вежбања. Уколико сте сувише задихани да бисте могли да говорите, треба да успорите или се одморите све док дисање не постане уједначено. Поставите себи за циљ да вежбе за кондицију изводите у трајању од 20-30 минута, 5 пута недељно.
Поступање при отежаном говору
Понекад може доћи до проблема са гласом код људи који су били постављени на респиратор (који су били интубирани). Ако вам је глас храпав и слаб, важно је да запамтите следеће:
— Слободно говорите док вам прија. Мораћете редовно да користите глас да би дошло до помака на боље. Ако се уморите од говора, правите паузе и дајте до знања пријтељима и породици да је потребно да одмарате глас у току разговора.
— Немојте напрезати глас. Немојте да шапућете јер то може додатно да оптерети гласне жице. Покушајте да не повисујете тон или се дерете. Ако треба да привучете нечију пажњу, покушајте неким предметом да направите буку.
— Правите паузе у току говора. Ако вам понестане даха док причате, немојте додатно да се напрежете. Застаните, седите мирно и усредсредите се на дисање. Испробајте технике за лакше дисање које су описане у овом приручнику. Заузмите положаје који вам помажу све док не будете поново могли да говорите.
— Певушите себи у браду да бисте вежбали употребу гласа, али без напрезања.
— Користите друге начине комуникације као што је писање, слање порука, гестикулација, ако вам је тешко или нелагодно да говорите.
— Пијуцкајте воду током целог дана што помаже да глас остане у форми.
Правилан унос хране и пића уз тегобе при гутању
Ако сте у току боравка у болници били интубирани, приметићете да можда имате потешкоћа приликом гутања и уноса хране и пића.То је зато што су мишићи који помажу у процесу гутања ослабљени. Међутим, за опоравак је важна добра исхрана и унос течности, воде/ђуса. Важно је да обратите пажњу на гутање да не би дошло до гушења или инфекције плућа. То се може догодити ако храна/пиће крену погрешном путањом при гутању и заврше у плућима. Ако осетите тегобе при гутању, ове технике могу да вам помогну:
—Седите усправно кад једете или пијете. Никада немојте да једете или пијете у лежећем положају.
—Останите у усправном положају (седећи, стојећи, ходајући) најмање 30 минута након оброка.
—Пробајте храну различите текстуре (пунија и тања) да бисте утврдили која се храна лакше гута. Можда вам помогне да у почетку одаберете мекану, глатку и/или влажну храну, или да чврсту храну исецкате на ситне комадиће.
—Концентришите се када једете или пијете. Покушајте да узимате оброке на неком мирном месту.
—Не журите док једете. Уносите мање залогаје, само по један, мали гутљај пића између залогаја, и добро сажваћите пре него што прогутате.
—Уста треба да су празна пре него што узмете следећи залогај или гутљај. Ако је потребно, поново прогутајте.
—Једите мање оброке током дана ако се уморите током уноса већих оброка.
—Ако се закашљете или загрцнете, или тешко дишете док једете или пијете, направите паузу док се не опоравите. За ваш опоравак је важно да уносите здраву храну, посебно ако сте малаксали или сте били на респиратору. Прање зуба после сваког оброка и уношење течности помоћи ће да ваша уста остану здрава. Уколико и даље имате потешкоћа приликом уноса хране и пића, обратите се вашем лекару.
Oдржавање пажње и меморије и трезвено размишљање
Често се дешава да људи који су били озбиљно болесни, нарочито они који су у болници били интубирани, теже одржавају пажњу, имају проблема са памћењем или потешкоћа да трезвено размишљају. Ове потешкоће могу да нестану за неколико недеља или месеци, али код неких људи могу да представљају дуготрајан проблем. Важно је да ви и ваша породица препознате ове проблеме јер они могу утицати на ваше односе са људима, на дневне активности као и на ваш повратак на посао или школовање. Ако имате такве тегобе, ови савети вам могу бити од користи:
— Физичка активност помаже мозгу да се опорави. Иако то тешко можете извести ако осећате малаксалост, ако сте без даха, или осећате умор, покушајте постепено да увете лагане вежбе у вашу дневну рутину. За почетак би биле добре вежбе за кондицију и јачање мишића представљене у овом приручнику.
— Вежбе за мозак, као што су нови хоби или активност, решавање загонетки, игре речима и бројевима, вежбе за боље памћење, као и читање могу бити од помоћи. Почните од вежби за мозак које за вас представљају изазов али које можете решити затим пређите на све теже и теже вежбе. Ово је важно да бисте остали мотивисани.
— Користите подсетнике као што су спискови, белешке, аларми, на пример на телефону, који ће вас подсетити да треба нешто да обавите.
— Разделите активност на појединачне кораке да је не бисте сматрали превеликим изазовом. Неке од стратегија, описане у даљем тексту, за боље сналажење у дневним активностима могу такође да помогну уколико имате проблем са држањем пажње, памћењем или трезвеним размишљањем, а своде се на прилагођавање сопствених очекивања и допуштање другима да вам помогну.
Oбављање свакодневних активности
У току опоравка је важно да се поново активирате, али то може бити тешко ако сте уморни, без даха, малаксали, што је нормално након тешке болести. Енергија нам је потребна за све што радимо, укључујићи туширање, облачење, припрему оброка као и рад и забаву. Након тешке болести можда нећете имати исти ниво енергије као раније и одређене обавезе могу од вас захтевати много више труда. Уколико се тако осећате, ови савети вам могу бити од користи:
— Прилагодите ваша очекивања у вези са количином посла који сте устању да обавите у току једног дана. Поставите себи реалне циљеве на основу тога како се осећате. Када сте веома уморни, отежано дишете или се осећате слабо, чак и само устајање, туширање и облачење се може сматрати успехом.
— Штедите снагу тако што ћете активности обављати у седећем положају ако је могуће, као на пример када се туширате, облачите или припремате храну. Избегавајте радње које од вас захтевају да стојите, да се сагињете, посежете за нечим што је високо постављено, или чучите дуже време.
— Немојте журити и покушајте да наизменично комбинујете лакше и теже задатке. Можда ће вам бити потребно да себи оставите време у току дана за одмор.
— Допустите другима да вам помогну у задацима који вама тешко падају. Одређене активности као што су брига за децу, куповина, кување или вожња вам могу представљати проблем. Прихватите подршку других и објасните им како могу да вам помогну.
— Постепено се вратите својим редовним активностима. Немојте нагло преузети све активности док не осетите да сте за то спремни. Под тим се можда подразумева разговор са послодавцем о постепеном повратку на посао или преузимању улоге коју ћете лакше обављати, добијање помоћи за бригу о деци и лагани повратак вашем хобију.
Како се изборити са стресом, стрепњом или депресијом
Наћи се на болничком лечењу због тешке болести може бити врло стресно искуство. Разумљиво је да то може врло негативно да утиче на ваше расположење. Дешава се да особа осећа стрес, стрепњу (бригу, страх) или је депресивна (лошег расположења, уз осећај туге). Подсећање на боравак у болници или снови о томе могу се јавити чак и ако то не желите. Можда вас обузму тешке мисли или осећања у вези са вашим опстанком. На ваше расположење додатно може утицати исфрустрираност чињеницом да још увек не можете да се вратите редовним активностима онако како бисте то желели. Такво размишљање може, с друге стране, да утиче на вашу способност да се посветите редовним активностима – нарочито ако нисте довољно мотивисани због раскорака између ваших очекивања и онога што је могуће постићи. Правилно поступање у ситуацијама када осећате стрес, стрепњу или депресију представља важан део вашег целокупног опоравка. У том смислу, представљамо неколико једноставних правила.
Водите рачуна о основним потребама
— Довољно се наспавајте. Вероватно сте пореметили сан у току боравка у болници. Осећај стреса такође може да утиче на сан. Покушајте да се вратите редовном спавању ибуђењу, уз помоћалармадавасподсети. Ви и ваша породица/неговатељ се можете постарати да вас у вашем окружењу ништа не омета, на пример превише светла или буке. Мање никотина (напр. из цигарета), кофеина и алкохола уз додатне технике за опуштање могу вам помоћи да заспите и чврсто одспавате.
— Уносите здраву храну у довољним количинама јер је то битно за ваше опште добро. Ако вам унос хране или гутање тешко падају, пратите савете који су представљени у овом приручнику или које вам је лекар препоручио. Породица/неговатељ се могу потрудити да имате довољно хране на располагању.
— Будите физички активни јер то смањује стрес а може смањити шансе за депресију. Крените малим корацима постепено а затим на безбедан начин повећавајте физичку активност.
Брига о себи
— Остати друштвено повезан је врло важно за ваше ментално здраље. Разговор са другима може вам помоћи да смањите стрес а и да пронађете решења за изазове који вас чекају на путу ка опоравку. Ако живите сами, контакт са пријатељима и породицом путем телефона или интернета може вам помоћи да се осећате мање усамљено. Будући да вам због лошег расположења можда неће бити до контаката, обавестите породицу и пријатеље да вам могу помоћи тиме што ће они ступити у контакт са вама током вашег опоравка.
— Бавите се активностима које вас опуштају и не замарају превише, као што је слушање музике, читање или духовно уздизање. Споро дисање такође помаже у смањењу стреса и представља још један пример технике за опуштање. Уколико вам се ова техника учини сувише тешком у почетку треба је изводити постепено.
Пратите вежбе “Контролисано дисање” описане на почетку овог приручника да бисте научили правилну технику спорог дисања.
— Почните постепено да се бавите редовним активностима и хобијем, колико год више можете, јер ћете тиме побољшати своје расположење. Ако сте пре болести посећивали терапеута за ментално здравље, постарајте се да и даље наставите са том праксом. Породица/неговатељ могу имати важну улогу у пружању подршке особама које се физички опорављају после болести али којима је нарушено ментално здравље. Породица/неговатељ могу да помогну да им одговарајућа подршка буде доступна онда када је потребна.
Када се обратити лекару
Тешка болест и боравак у болници могу на свакога другачије да утичу. Важно је обратити се лекару, на пример лекару опште праксе, терапеуту за рехабилитацију, или специјалисти, уколико дође до следећих промена:
— Промена у задиханости током одмора која се не побољшава ни након вежби контролисаног дисања
— Понестаје вам даха при минималној активности а нема побољшања ни након заузимања положаја за лакше дисање
— Имате било који симптом током вежбања.
— Нема побољшања у смислу пажње, памћења, размишљања и умора, што вам отежава обављање дневних активности и спречава да се вратите на посао или другим обавезама.
— Погоршање у смислу расположења, поготово ако траје више недеља.
Сагледавши озбиљност изазова какав је враћање пређашњем уобичајеном животу након инфекције, Регионална канцеларија за Европу Светске здравствене организације објавила је приручник ,,Подршка опоравку – Начини за убрзање оздрављења након прележане болести КОВИД-19’’.
Приручник можете да погледате, преузмете и проследите онима којима сматрате да може бити од користи путем следећег линка:https://acrobat.adobe.com/link/track?uri=urn%3Aaaid%3Ascds%3AUS%3A70c8c7fd-1429-4e09-bd80-20ef1ce7dafa#pageNum=24
Извор: Градски завод за јавно здравље Београд