Пробиотици су на посебан начин припремљене културе бактерија које су ,,корисни“ становници црева. Данас је уобичајено да се упоредо са антибиотицима дају пробиотици. Пробиотици се дају са циљем да се надокнади сапрофитна флора. Најчешће коришћени пробиотици су различите врсте рода Bifidobacterium и Lactobacillus.

У ситуацији када сте болесни и када ваш лекар сматра да треба да вас лечи антибиотиком, саветоваће вам и примену пробиотика, те се посаветујте са њим око правилне примене. Примена пробиотика је важна у току трајања лечења антибиотицима, омогућава одржавање сапрофитне флоре црева и спречава појаву нежељених ефеката терапије.

Свако од нас поседује сопствену бактеријску сапрофитну флору на кожи, слузокожи, систему органа за варење... Са својом бактеријском флором живимо у симбиози, што значи да у том односу и ми и бактерије имамо користи. Наша бактеријска флора нас чува од насељавања мање пожељним, патогеним бактеријама. Поремећаји и нестајање наше бактеријске флоре, до које може доћи током и после антибиотске терапије, може довести до разможавања нежељене патогене бактеријске флоре која је отпорна на примењени антибиотик. Ово је нарочито изражено у цревима. Ток болести може бити благ, али и врло озбиљан.

Пробиотици веома доприносе смањењу појаве пролива код антибиотске терапије.

Светска здравствена организација дефинише пробиотике као ,,живе микроорганизме који у одговарајућим количинама доприносе здрављу домаћина”. Клиничка испитивања доказала су да пробиотици имају важну улогу у лечењу и спречавању појаве пролива код антибиотске терапије.

Примена антибиотика потребна је за лечење многих бактеријских инфекција. Антибиотици уништавају лоше, али и добре бактерије. Тегобе са варењем могу се појавити чак код сваке треће особе која се лечи антибиотиком.

С обзиром на терапијску ширину деловања, антибиотици се деле на:

-антибиотике уског спектра (уништавају само једну врсту бактерија)
-антибиотике широког спектра (уништавају више врста бактерија)

Сваки лек (не само антибиотик) може да има нежељена дејства која су углавном блага и пролазна. Што је већи спектар деловања антибиотика, већи је утицај на цревну микрофлору, а самим тим и већа вероватноћа штетних нежељених дејстава. Наиме, антибиотици не разликују лоше и корисне бактерије и због тога могу да наруше равнотежу микроба у цревима.

Узимање антибиотика смањује број бактерија здраве цревне микрофлоре. Почињу да доминирају бактерије које су резистентне на антибиотике, и које су штетне и узрокују тегобе са варењем.

Зато су најчешћа нежељена дејства током примене антибиотика углавном тегобе с варењем, нпр.:

- пролив
- болови у стомаку
- надутост
- слабија отпорност организма

Због могућности цревних тегоба током узимања антибиотика саветује се узимање тестираних пробиотских култура од првог дана примене антибиотика, током читавог трајања лечења антибиотицима и најмање једну недељу после престанка лечења антибиотицима. Због свог неселективног деловања антибиотици поред штетних, патогених бактерија, уништавају и добре бактерије које повољно делују на здравље и управо промена структуре микробиоте (тј. бактерија које насељавају неку околину, у овом случају црева) води у развој пролива.

Истовремена примена препоручених пробиотика са антибиотицима омогућиће да се код пацијената не појаве тегобе са варењем, те да заврше лечење антибиотиком пре времена. Тиме се повећава успешност лечења инфекције и смањује могућност развоја резистентности на антибиотике.

Како делују пробиотици?

Пробиотске бактерије се такмиче са штетним, патогеним бактеријама за хранљиве састојке и животни простор у цревима. Тако са једне стране патогеним бактеријама одузимају хранљиве материје, а са друге стране заузимају места у цревима која би иначе заузеле патогене бактерије. Поред тога пробиотске бактерије излучују тзв. бактериоцине, молекуле које делују антимикробно против штетних бактерија и чак нарушавају сигнализацију између патогених бактерија које зато не могу деловати тако усклађено. Пробиотици такође стимулишу имуни одговор, који затим још ефикасније делује на узрочнике болести.

Између дозе антибиотика и пробиотика најбоље направити интервал од најмање два сата.

Пошто ефекти антибиотика на микрофлору могу да трају и након престанка узимања антибиотика (попут појаве пролива), препоручује се да наставите узимати пробиотике најмање недељу дана после завршетка терапије антибиотицима, па и дуже.

Извор: Градски завод за јавно здравље Београд