Вагиналне инфекције су веома чест узрок посета гинекологу, нарочито током летњих месеци. Оне генерално представљају један од најчешћих проблема у репродуктивном периоду жене. Учесталост ових инфекција је већа током летњих месеци из више разлога, нарочито због учесталијих посета купалиштима, излагања хладној, често и бактериолошки неисправној води, али и због честих промена партнера. Бактерије и други патогени најчешће у вагину доспевају из спољне средине, такође и из уринарног и цревног тракта, неретко се преносе сексуалним контактом, али и употребом заједничких предмета за личну хигијену, нпр. пешкира и сл. Узрочници вагиналних инфекција могу бити бактерије, гљивице, вируси и протозое. Од бактерија, на врху листе проузроковача стоји Ешерихија коли, Стрептокок, Протеус, Клебсиела и др. Не треба занемарити врло често присуство Микоплазме, Уреаплазме, Хламидије и Најсерије у узорцима брисева жена. Од гљивица убедљиво најчешћа, нарочито у летњим месецима, јесте Кандида албиканс.

Симптоми вагиналних инфекција су различити. Поред асимптоматског присуства појединих проузроковача, ипак се чешће пријављују симптоми попут свраба, иритације, вагиналног пецкања, црвенила и отока спољашње гениталне регије, али свакако је често присутна и појачана секреција. Сумњу на гениталну инфекцију треба да побуди и непријатан мирис секрета, промена боје секрета, болни сексуални однос, појава видљивих промена (најчешће брадавица) око гениталне регије или ануса.

Поставља се питање како препознати најчешће гениталне инфекције?

На почетку треба напоменути да је вагинални секрет кога ствара здрава вагинална слузница нормална појава полно зрелих жена. Он је најчешће прозиран или беличаст и има функцију да влажи и одржава равнотежу у вагиналном микробном миљеу. Промене вагиналног секрета нормално се јављају током фаза менструалног циклуса, током узимања појединих лекова (нпр. контрацептива), током трудноће, излагања стресу или промени начина исхране.

Жена је најподложнија појави инфекција непосредно пре и током менструације, с обзиром на то да је тада пХ вагине највиши и самим тим продор патогена најлакши. То треба да буде аларм свакој жени, да поред свакодневне хигијене нарочито обрати пажњу на спровођење интензивних хигијенских мера током периода ментруације.

Бактеријска вагиноза: представља најчешћу вагиналну полимикробну инфекцију . Карактеришу је присуство непријатног мириса (мирис на покварену рибу), ређи сивкаст секрет, понекад и дискретан свраб. У вагиналном брису изолује се Гарднерела вагиналис у великом броју. Поред специфичне терапије, неопходно је укључивање вагиналних пробиотика ради повећања броја лактобацила, који су природни становници вагиналне средине.

Вагинална кандидијаза: Карактерише присуство густог сирасто белог секрета, без специфичносг мириса, праћеног сврабом. Свраб као симптом је готово увек присутан, понекад је присутно и црвенило епитела вагине, као и болни односи.

Присуство Стрептокока, Ентерокока и других проузроковача аеробног вагинитиса: Симптоми су у дијапазону од асимптоматских до појачаног вагиналног секрета и других неспецифичних симптома вагиналне инфекције.

Трихомонас вагиналис: Најчешће је праћен зеленкастим секретом уз јак, непријатан мирис и пецкање и бол приликом мокрења. После односа често је приситво бола, понекад и крварења.

Како дијагностиковати вагиналну инфекцију?

Одређивање групе вагиналног секрета представља прву фазу дијагностике. У нашем Дому здравља, у Служби за здравствену заштиту жена приликом узимања брисева за Папаниколау тест, рутински се узима и брис за вагинални секрет. Иако представља најстарију методу, оријентационо може нас упутити на неопходност додатне дијагностике.

Постоји шест група вагиналног секрета:

Прва и друга група: представљају нормалну флору и не захтевају лечење

Трећа група: подразумева обилнију бактеријску флору са мноштвом лекукоцита и мало или нимало лактобацила. Најчешће захтева лечење.

Четврта група: карактерише је присуство бактерије гонокок, специфично је лечење, оба партнера.

Пета група: Присуство трихомонас вагиналиса, подразумева лечење оба партнера.

Шеста група: Присуство кандиде, захтева специфично лечење. Познато је да се Кандида албиканс често јавља након употреве антибиотика, код трудница, код дијабетеса или код било код другог поремећаја бактеријске вагиналне равнотеже.

Прецизнија дијагностика спроводи се узимањем цервикалног и вагиналног бриса на миколошки, бактериолошки и паразитолошки преглед. Постоји могућност узорковања брисева на Микоплазму, Уреаплазму и Хламидију, као и бактеријску вагинозу. Код трудница између 36. и 38. недење трудноће спроводи се специфичан скрининг на ГБС. Предност узимања гениталних брисева јесте што се изолује тачан проузроковач инфекције и одреди антибиограм, на осниову ког се ординира специфична терапија, те лечење бива ефикасније и брже.

На основу свега наведеног долази се до закључка да је неопходно да се приликом првих симптома жена јави свом изабраном гинекологу, који ће рутинским гинеколошким прегледом , као и евентуалним упућивањем на узимање узорака гениталних брисева доћи до правог узрока вагиналне инфекције. Никако не би требало покушавати са насумичном и самоиницијативном употребом лекова пре обраћања гинекологу. Такође, треба знати да је код појединих инфекција неопходно лечење и партнера. Дакле, присуство вагиналне инфекције захтева пуну иницијативу жене, правовремено обраћање гинекологу и крајње индивидуалан приступ од стране гинеколога свакој жени . Стога, упућујемо све жене да приликом првих симптома вагиналне инфекције дођу у Службу за здравствену заштиту жена, где ће се врло брзо поставити дијагноза и спровести адекватно лечење.

Спец. др мед. Мирела Матејић

Специјалиста гинекологије и акушерства

Начелница Службе за здравствену заштиту жена