Коришћење клима уређаја се може сматрати безбедним по здравље људи, само уколико се редовно одржавају, према дефинисаним спецификацијама произвођача, као и када је режим рада клима уређаја подешен тако да не угрожава здравље људи.

У складу са актуелном метеоролошком ситуацијом током летњег периода, а везано за временске услове са високим дневним температурама (30 - 40°C), за постизање оптималних микроклиматских услова у затвореном простору уобичајена је употреба уређаја и система за вентилацију и климатизацију.

Сем уобичајених техничких упутстава за коришћење уређаја потребно је и познавање и поштовање одређених здравстевних препорука, како не би дошло до угрожавања здравља корисника.

 

Оптимална температура треба да буде само 5-10 степени нижа у односу на спољну

Посебно треба избегавати велике разлике у температури спољашњег ваздуха и температури ваздуха климатизованог затвореног простора. У летњем периоду, оптимална температура ваздуха затвореног простора треба да је за 5 до 10 степени Целзијуса нижа у односу на спољну температуру ваздуха. Клима уређај који превише хлади унутрашње просторије, када је напољу висока температура, може довести до појаве главобоље, укочености врата и делова тела. Такође, ток ваздуха из расхладног уређаја не би требало да буде директно усмерен на особе које бораве у простору, јер може доћи до расхлађивања изложених делова тела, због чега се често јавља осећај бола и укочености појединих делова тела, пре свега главобоља.



Ризици неадекватног коришћења клима уређаја крећу се од баналних, као што су прехладе, краткотрајне главобоље и сл, до озбиљних последица услед подхлађивања одређених делова или читавог тела (неуралгије – болови дуж нервних завршетака, парезе или парализе мишића и нерава, реуматске тегобе - укоченост, мигренозне главобоље, пад имунитета, топлотни шок при наглом изласку у спољну средину и др.).

Неопходно је нагласити да ефекти коришћења расхладних уређаја и система који функционишу на принципу рециркулације ваздуха (без уноса свежег ваздуха) доводе до бржег ширења проузроковача респираторних заразних болести у просторији, када у просторији борави више особа, од којих нека има испољене или прикривене знаке оболења, односно излучује проузроковаче у спољну средину. У периоду трајања епидемије вируса SARS-CoV-2 наведено може имати значајне епидемиолошке последице.

 

Појачати мере чишћења и дезинфекције

Клима уређај мора да буде беспрекорно чист и само такав уређај може да осигура квалитетан ваздух. Неадекватно одржавани филтери у клима уређајима могу бити расадници бактерија и вируса који могу изазвати блаже и теже форме респираторних инфекција. При томе су посебно угрожене особе са већ постојећим респираторним сметњама. Према мишљењу пулмолога, нередовно чишћење клима уређаја може бити окидач за развој разних болести дисајних путева. Климе нису само расадници вируса и бактерија, већ и непријатних мириса.

Стручњаци Градског завода за јавно здравље у Београду препоручују за вентилацију и климатизацију затвореног простора примену вентилационог система са ХЕПА филтерима, који се морају редовно одржавати, чистити и мењати, у складу са произвођачком спецификацијом. Оператери на одржавању и функционисању система за вентилацију и климатизацију су у обавези да појачају мере чишћења и дезинфекције извода, филтера, решетки и свих делова система који су иначе техничким процедурама за то предвиђени.

Коришћење вештачке вентилације и климатизације у затвореном простору посебно представља ризик за ширење вируса у условима пандемије изазване вирусом SARS-CoV-2, што потврђују и докази међународних релевантних институција (Светска здравствена организација, Европски центар за превенцију и контролу болести), због чега се у условима пандемије изазване овим вирусом, приоритет даје природној вентилацији свих затворених простора, где год и када год је то могуће. За оне затворене просторе који немају могућност природног проветравања, у условима пандемије заразне болести Сovid 19, стручњаци дају предност коришћењу вештачке вентилације и климатизације без рециркулације ваздуха, односно системима који раде на принципу „увлачења 100 одсто ваздуха из спољне средине“. У случају система који обезбеђују мањи удео спољног ваздуха или га уопште не обезбеђују, што повећава ризик од ширења вируса, коришћење уређаја за вентилацију и климатизацију треба да буде условно, уз поштовање следећих мера:

  • Уређаји треба да раде пуним капацитетом у време када је простор празан, а када су у простору присутне особе, систем подесити на нижи режим рада, према техничким могућностима;
  • Треба избегавати директни проток (дување) ваздуха према присутнима, јер је утврђено да се тиме омогућава ширење вируса са потенцијалног носиоца на остале здраве особе које се налазе у струји ваздушног тока, што значи да треба искључити места за седење и рад у тим зонама;
  • Уколико уз вештачку вентилацију постоје и услови за природну вентилацију, препорука је да се периодично, на сваких 30 минута или један сат, отворе прозори и/или врата у трајању од неколико минута и на тај начин обезбеди додатна размена ваздуха.

Када треба укључити климу?

Расхладне уређаје треба укључивати када је температура спољашњег ваздуха већа од 28 степени. Када су спољашње температуре ниже, не треба укључивати расхладне уређаје, јер се могу обезбедити оптимални температурни услови природним проветравањем затвореног простора. Важно је напоменути да је природно проветравање простора најбоља мера „природног пречишћавања“ ваздуха затвореног простора и да се, где год има могућности, простор што чешће природно проветрава. Поред утицаја на здравље, треба имати у виду и мање рачуне за струју, ако клима уређаје не укључујете када је спољна температура ваздуха нижа од 28 степени Целзијуса. Добро одржавана и дезинфикована клима може обезбедити пријатан боравак у стану или кући, али највише ћете урадити за своје здравље, ако просторије у којима боравите, што чешће, проветравате на природан начин.

Високе температуре опасне и за младе и здраве

Високе температуре треба избегавати увек када је то могуће, посебно у централним деловима дана када летње температуре ваздуха досежу свој максимум. Обично се истиче неповољан утицај на децу, старије особе и хроничне болеснике. Ипак, високе температуре су подједнако опасне и за младе и здраве особе, које се често, охрабрене својом младошћу и здрављем, не придржавају савета лекара и препорука о понашању у условима високих температура ваздуха. Прегревање организма и топлотни удар, који не морају бити последица директног излагања топлотним сунчевим зрацима на отвореном, као и сунчаница, која је последица директног излагања главе топлотним сунчевим зрацима, знатно су у порасту последњих година, због климатских промена и глобалног загревања. Радно ангажована популација је у великом ризику, нарочито они који током лета раде на отвореном, као што су то грађевински радници, пољопривредници, комуналне службе, али и они који раде у затвореном простору у условима високих температура. Живот у оваквим условима је немогућ без клима уређаја.

Опште здравствене препоруке коришћења уређаја и система за хлађење ваздуха подразумевају следеће:

-    Расхладне уређаје укључивати када је температура спољашњег ваздуха већа од 30°С. Када су спољашње температуре ниже, не укључивати расхладне уређаје јер се могу обезбедити повољни микроклиматски услови природним проветравањем затвореног простора;
-    Оптимална температура ваздуха затвореног простора током летњег периода треба да је за 5-10°C нижа у односу на спољну температуру ваздуха, односно лети да се креће у распону 24 - 28°C;
-    Уколико се ради о централним системима за вештачку вентилацију и климатизацију омогућити подешавање са максимумом удела свежег ваздуха;
-    За вентилацију и климатизацију затвореног простора препоручује се примена система са ХЕПА филтерима, који се морају редовно одржавати, чистити и мењати, у складу са произвођачком спецификацијом;
-    Подесити обим вентилације и климатизације на ниже вредности протока ваздуха;
-    На унутрашњим отворима подесити положај жалузина за усмеравање ваздуха тако да присутне особе нису у струји ваздушног тока;
-    Повремено напуштати просторију односно померити се из зоне кретања расхлађеног ваздуха;
-    Повећати проток и степен хлађења ваздуха у периодима када корисници нису у просторијама;
-    Редовно и често комплетно проветравање просторија отварањем прозора, у периодима дана када је спољна температура нижа;
-    Појачати мере чишћења и дезинфекције извода, филтера, решетки и свих делова система који су техничким процедурама предвиђени.

 

Извор: Градски завод за јавно здравље Београд

https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1110-opste-preporuke-za-koriscenje-klima-uredaja-u-zatvorenom-prostoru-u-periodu-visokih-dnevnih-temperatura-vazduha

https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1000-kako-bezbedno-koristiti-klima-uredjaje