На основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” (у складу са Препорукама за назор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији у сезони 2022. године Института за јавно здравље Србије) и лабораторијских критеријума (према препорукама Европског центра за превенцију и контролу болести) на територији Републике Србије 07.07.2022. године регистрован је први потврђени случај оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији. Оболела особа је са територије Јужнобанатског округа.
Грозница Западног Нила је сезонско обољење, односно обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца. За наше географско подручје карактеристично је да вектори постају активни у пролеће, (март/април), а период њихове интензивне активности је од краја маја до септембра. Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра месеца. У Републици Србији интензивни наџор над Грозницом Западног Нила у хуманој популацији спроводи се у сезони трансмисије вируса од јуна до прве половине новембра месеца, а пасивни наџор над тим обољењем у осталом периоду године. Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број случајева се пријављује током августа месеца.
У сезони назора 2022. године, до краја јуна у земљама Европске уније (ЕУ) у хуманој популацији нису пријављени случајеви оболевања од грознице Западног Нила.
Инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрована у хуманој популацији на територији Републике Србије крајем јула месеца 2012. године. У периоду од 2012. до 2021. године на територији Републике Србије регистровано је укупно 1050 случајева грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 101 смртни исход који се може довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила.
Током сезоне назора 2021. године у Србији је пријављено укупно 18 случајева оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији, а у земљама ЕУ регистровано је укупно 139 оболелих.
Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца. Главни вектор, односно преносилац је Цулеџ пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно тзв. слепи домаћин и инфекција вирусом Западног Нила се са њега даље не преноси.
Већина особа (80%) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа (приближно 20%) симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Међутим, код појединих особа (<1%) долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију.
Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су: умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Леталитет је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 80 година живота.
Да би случај инфекције вирусом Западног Нила био потврђен код пацијента уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика болести (менингитис, енцефалитис, менинго-енцефалитис), неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору код оболелог пацијента.
У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца и то:
-Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.
-Ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје.
-Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.
-Избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.
-Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета.
-Редукција броја комараца у затвореном простору.
-По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
-Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
-Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
-У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције
-У случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроиназивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.
Извор:
Завод за јавно здравље Панчево
Институт за јавно здравље Србије ,,Др Милан Јовановић Батут"