Медицина спорта је релативно млада грана медицине која се првенствено бави систематским, спортско медицинским прегледима учесника у спорту, физиологијом и хигијеном спорта, а затим и спортском трауматологијом. 

Корисници услуга диспанзера за медицину спорта су сви учесници у спорту, а то су: учесници у физичком васпитању, спортисти свих узраста у такмичарском спорту, судије, тренери, рекреативци као и спортисти и рекреативци који учествују у спортским активностима са повећаним здравственим ризиком. 

Добро је познато у стручној и научној јавности, али и у општој популацији, да је физичка активност веома важна за раст и развој деце како школског узраста, тако и за период раног детињства и адолесценције. 

Бенефити редовног вежбања се огледају, пре свега, у правилнијем положају тела, јачим костима и мишићима, мањој склоности ка прехладама и грипу, смањеном ризику од болести срца, дијабетеса и гојазности. У том смислу, оно што је најуочљивије родитељима јесте адаптација телесне композиције у односу на врсту спорта којом се дете бави (нпр. смањење телесне тежине, дефинисање мишићних група активних у дотичној спортској дисциплини ...).

Поред физичког здравља, редовна физичка активност доводи до усавршавања когнитивног развоја, као и до емоционалног сазревања. 

Утврђивање опште и посебне здравствене способности спортиста такмичара врши се путем претходног, периодичног и ванредног здравственог прегледа.

Претходни здравствени преглед, врши се пре почетка бављења одређеним спортским активностима, односно пре или при првој регистрацији за одређену спортску организацију. Периодични општи и посебни здравствени прегледи спроводе се ради контроле здравља и способности током бављења одређеном спортском активношћу, а ванредни према медицинским индикацијама. 

Утврђивање опште здравствене способности деце од 6 до 14 година за бављење спортским активностима подразумева најпре узимање детаљних анамнестичких података са посебним аспектом на породичну анамнезу; мерење телесне масе и висине и израчунавање индекса телесне масе; мерење крвног притиска; физикални преглед по системима са посебним освртом на респираторни и кардиоваскуларни систем; електрокардиограм (12-канални ЕКГ); лабораторијска испитивања: комплетна крвна слика са леукоцитарном формулом, шећер у крви, урин; оцена здравственог стања и процена фактора ризика по здравље; унос података у медицинску документацију; упис оцене у спортско-медицинску књижицу и такмичарску књижицу у складу са законом којим се уређује спорт и поџаконским актима донетим за спровођење тог закона. 

У дугогодишњој пракси мултидисциплинарним приступом тестирању спортиста омогућава се перспективним и врхунским спортистима да кроз утврђивање нивоа моторичких и функционалних способности, морфолошких и психолошких карактеристика контролишу стање своје припремљености. 

Поред горе наведеног у Одсеку спортске медицине Службе за здравствену заштиту деце и омладине се врши и свеобухватна процена моторичких способности система за кретање. Путем прегледа се идентификују статичке постуралне девијације унутар система за кретање, дефинише се функционална ефикасност система за кретање, идентификују девијације или погоршања основних кретних образаца, дају прецизни податци о слабостима, функционалним ограничењима и индивидуалним ризицима за повређивање, као и информације за дизајнирање безбедног и индивидуално прилагођеног корективног вежбања. 

Постура представља усклађеност и функцоналност свих компоненти система за кретање у било ком покрету или положају. 

Превелико и једнострано оптерећење, слабост мишићних група, прекомерна телесна тежина, лоше животне навике доводе до функционалних поремећаја и структуралних девијација унутар система за кретање узрокојући различите промене у телесном држању, као и проблема током кретања. 

У циљу праћења правилног раста и развоја, телесног држања и огранићавајућих фактора кретања, примењују се биомеханичке дијагностичке методе. Свеобухватна процена функције система за кретање подразумева кинематичку анализу постуралног статуса у статичким условима и кретању. 

Процена морфолошког статуса подразумева одређивање телесног састава тела. Телесни састав се може проценити директно или индиректно на основу антропометријских мерења. Антропометрија је метода мерења човековог тела, односно појединих делова тела, којом се квантитативо одређују морфолошке особине и добија објективна слика стања раста испитиване особе. 

Препоручљиво је да се систематски прегледи обављају увек на истом месту, на истој опреми, по истој методологији и од стране истог лекара, јер једино тако могу да се уоче мале промене до којих може да дође током година бављења спортом, или након неких (не обавезно тешких) обољења, током одрастања итд. 

Здравствено васпитање представља сваку комбинацију учења кроз искуство засновано на теоријама које омогућавају појединцима, групама и заједници усвајање знања и вештина потребних за доношење одлука у вези здравља. То је активан процес учења и оспособљавања појединца и заједнице да се користе стеченим знањима о психичком, физичком и социјалном здрављу. Истовремено указује на факторе ризика који могу довести до обољења.

– превенција и контрола болести

– употреба психоактивних супстанци

– употреба недозвољених супстанци и метода у спорту

– исхрана и физичка активност

– лична хигијена

– ментално здравље

– превенција повреда

– здравље породице

– животна средина и здравље

– здравље заједнице.

Основа рада одсека су превентивни спортско медицински прегледи. Циљеви ових прегледа су очување и унапређење здравља и радне способности учесника у спорту, правилно усмерење у спорту, превенција обољевања, повређивања и других поремећаја здравља и инвалидности. Овим прегледима се утврђује стање здравља, оцењује психофизичка способност у односу на захтеве појединих спортских грана и дисциплина, као и општи утицај физичке активности на организам.