Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу.

Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота).

Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем.

Хронична болест бубрега  је честа и штетна: 1 од 10 одраслих људи широм света је погођено овом болешћу и ако се не лече може им бити смртоносна.

Особе код којих су дијагностификоване болести бубрега, посебно у поодмаклој фази, суочавају се са свакодневним изазовима: смањењом способношћу да учествују у свакодневним активностима попут одласка на посао, путовања и дружења, а истовремено суочавају се и са бројним споредним ефектима ове болести, попут умора, бола, депресије, когнитивних оштећења, проблема са варењем и спавањем.

Рано откривање болести бубрега омогућава бољу негу и лечење болести  и смањује смртност од ових болести.

Иако је важно постојање ефикасних мера за спречавање настанка и даљег напредовања болести бубрега, подједнако је битна подршка друштвене заједнице како пацијентима са болестима бубрега (укључујући оне који зависе од дијализе и трансплантације) тако и њиховим неговатељима, посебно током пандемије COVID-19 и других изазовних периода.

У обележавање Светског дана бубрега требало би да се укључе сви у заједници— лекари, научници, медицинске сестре и други здравствени радници, пацијенти, администратори, стручњаци за здравствену политику, владини званичници, нефролошке организације и фондације.

Корисни линкови:

https://www.worldkidneyday.org/

Припремила:

Одсек за промоцију здравља

Јелена Крстић, здравствени сарадник на промоцији здравља

Начелник центра за промоцију здравља, за  анализу, планирање, организацију здравствене заштите, информатику и биостатистику у здравству:

др Александра Перовић специјалиста социјалне медицине

ВД ДИРЕКТОРА ЗАВОДА:

Прим.др Љиљана Лазић